Њемачки послодавци упозорили су Владу те земље да без више усељавања радника са западног Балкана фирме у тој земљи неће моћи наћи адекватну радну снагу.
Наиме, како пишу њемачки медији, Херман Шулте Хилтроп, предсједник огранка за грађевинство Њемачког удружења послодаваца, упозорио је да ће у наредних неколико година 150.000 радника у грађевинству отићи у пензију, а да је све теже наћи адекватно образовану и оспособљену замјену.
Он каже да послодавци поздрављају продужење правила за западни Балкан, које ће омогућити продужење важења издавања радних виза за неквалификовану радну снагу, али критикује што је постављена квота од 25.000 радника годишње.
“Ако изгубимо 50.000 радника годишње, колико смо до сада добијали захваљујући овом правилу, ситуација ће се озбиљно погоршати. Од 2021. године можемо рачунати на потпуну обуставу у појединим браншама попут изградње кућа. За похвалу је што се говори о нацрту новог закона који ће правило продужити, али не можемо да схватимо зашто се тај број ограничава на 25.000, а у дијелу Уније (CDU) спомињу чак ограничење од 15.000. Ради се о пословима за које је код нас немогуће наћи квалификоване раднике”, каже он.
У петак смо покушали ступити у контакт с Њемачким удружењем послодаваца, али су нам рекли да смо им поставили кратак рок за одговоре, због чега нам нису могли доставити свој став на ову тему.
Шулте Хилтроп је рекао да нису оправдани страхови да ће радници са западног Балкана оптеретити њемачки социјални систем или узети радна мјеста њемачким радницима, указујући на студију Њемачког министарства за рад која је показала да у досадашњој примјени правила није било негативних посљедица, већ да се мјера показала потпуно оправданом.
“Rheinische Post“, њемачки дневни лист, истиче да је до ограничења дошло на притисак CDU јер се боје да ће десни радикали, попут Алтернативе за Њемачку, то искористити као популистичку кампању против Владе.
“Свима је јасно да ће ово ограничење највише погодити грађевинство ако останемо без тих радника. Али страх од десног радикализма је натјерао коалиционе партнере у Влади на компромис”, пише лист. Новинар овог дневника у коментару који је посветио овој теми пише да је несхватљиво да се чињенице о позитивном утицају радника са западног Балкана гурају под тепих, а да се умјесто тога шире популистичке неистине.
“Апсурдне су тврдње да ти људи овдје долазе да би користили социјалне бенефиције када је Институт за тржиште рада доказао да готово ниједан од радника који је дошао није постао незапослен”, пише овај новинар. У покрајини Нордрајн Вестфален, како је истакао, поједини послодавци се већ жале да поједине пројекте морају потпуно обустављати јер нису сигурни да ће успјети наћи раднике.
Супротно општем увјерењу да ће корона криза смањити потребу за радницима из иностранства, угледни њемачки привредни дневник “Handelsblatt” пише да се послодавци жале на то да им радници са Балкана требају, али да их не могу добити због рестрикција у вези с короном. “Handelsblatt” пише да је најкритичније стање у области грађевине, медицинског особља или софтвера.
“Корона не мијења на ствари да наша популација стари, због чега нам требају и његоватељи, али и ИТ стручњаци ако желимо да направимо искорак у дигитализацији”, каже за овај лист Даниел Терценбах, шеф Агенције за рад Њемачке.
У “Handelsblatt” цитирају да је од 2009. до данас чак трећина њемачког бруто домаћег производа остварена захваљујући увезеној радној снази.
“Handelsblatt” је у свом тексту ексклузивно објавио студију која показује да ће стимуланс који ће услиједити како би се помогло њемачкој привреди показати позитиван резултат, али да је услов увоз радне снаге.
Холгер Шванеке, генерални секретар Удружења њемачких занатлија, каже да ће потреба за занатлијама остати велика без обзира на пандемију короне. Он каже да је у фебруару објављена студија која је показала да је упражњено 250.000 радних мјеста у Њемачкој јер послодавци не могу наћи квалификоване раднике.
(nezavisne.com)
