Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će vlada ubrzati pravni postupak kako bi se, već pre početka naredne školske godine u septembru, uvela zabrana korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 15 godina. Paralelno sa tim, Makron je najavio i zabranu upotrebe mobilnih telefona u francuskim srednjim školama.
„Mozgovi naše dece i tinejdžera nisu na prodaju. Njihove emocije nisu na prodaju i ne mogu se manipulisati, bilo američkim platformama ili kineskim algoritmima“, poručio je Makron u video-obraćanju koje je preneo francuski televizijski kanal CNN BFMTV. On je naglasio da je reč o „jasnom i razumljivom pravilu“ – kako za tinejdžere, tako i za porodice i nastavnike.
Inicijativa Pariza deo je šireg trenda među zapadnim državama koje nastoje da zakonskim merama zaštite maloletnike od potencijalno štetnih uticaja društvenih mreža. Kao jedan od ključnih primera navodi se Australija, koja je u decembru usvojila zakon kojim se osobama mlađim od 16 godina zabranjuje otvaranje naloga na pojedinim platformama.
Makronova izjava usledila je i nakon najava britanske vlade da razmatra sličan paket mera, uključujući moguću zabranu društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina, u okviru napora da se ojača bezbednost maloletnika na internetu.
U Francuskoj, zakonodavnu inicijativu predvodi Lor Miler, poslanica iz Makronove stranke Renesansa, koja ističe da je ključni problem odsustvo stvarne kontrole godina korisnika. „Trenutno možete uneti bilo koji datum rođenja i pristupiti platformi. Ono što želimo da nametnemo, u skladu sa Evropskim zakonom o digitalnim uslugama (DSA), jeste obavezna verifikacija stvarnih godina prilikom prijavljivanja“, navela je ona, dodajući da bi takva mera suštinski promenila način pristupa društvenim mrežama.
Iako priznaje da će uvek postojati načini zaobilaženja ograničenja, Miler naglašava da država ima obavezu da interveniše i postavi jasne granice kada je reč o zaštiti maloletnika u digitalnom prostoru.
Rezultati australijske zabrane često se navode kao argument u prilog strožim merama. Australijski premijer Entoni Albaneze izjavio je da je nakon uvođenja ograničenja deaktivirano ili obrisano više od 4,7 miliona naloga za koje se veruje da su pripadali osobama mlađim od 16 godina. „Znamo da su društvene mreže štetne za društvo i da imamo odgovornost da odgovorimo na apele roditelja i mladih koji kažu: ‘Samo nas pustite da budemo deca’“, poručio je Albaneze.
Uoči zabrane, on se u video-poruci obratio australijskim tinejdžerima, pozivajući ih da vreme usmere na sport, muziku ili čitanje knjiga, umesto na ekrane.
Mere nisu prošle bez kritika. Ilon Mask, vlasnik društvene mreže X, ocenio je da slične zabrane podsećaju na „prikriveni rat za kontrolu pristupa internetu“, iako se i ta platforma, prema navodima CNN-a, pridržava novih pravila u Australiji.
Podsticaj za australijsku zakonsku inicijativu bila je knjiga američkog socijalnog psihologa Džonatana Hajdta, „Generacija anksiozna“, objavljena 2024. godine. Autor u njoj tvrdi da društvene mreže ozbiljno narušavaju mentalno zdravlje dece i mladih. „Previše štitimo decu u stvarnom svetu, a nedovoljno na mreži. Pogrešili smo u oba slučaja“, rekao je Hajdt, zalažući se za zabranu pametnih telefona u školama i ograničenje pristupa društvenim mrežama za maloletnike.
Francuska, sudeći po najavama iz Jelisejske palate, sada želi da bude među prvim evropskim zemljama koje će takve preporuke pretočiti u konkretne i obavezujuće propise.
(politika.rs)
