Američka vojska je tokom iranskog raketnog napada na njene baze u Jordanu, u noći između 30. i 31. avgusta, navodno ispalila više od 80 presretača iz sistema MIM-104 „patriot”, što je ponovo otvorilo pitanje održivosti američke protivraketne odbrane u dugotrajnom sukobu.
Prema navodima magazina „Militari voč”, dve baterije „patriota”, raspoređene iz Ansbaha u Nemačkoj, ispalile su u proseku gotovo četiri rakete na svaki dolazeći iranski projektil. Veliki deo lansiranja zabeležen je kamerama, ali američko Ministarstvo odbrane nije zvanično potvrdilo broj upotrebljenih presretača.
Zvanični podaci zasad pokazuju znatno manji broj iranskih projektila. Jordanska vojska saopštila je da je oborila osam balističkih raketa koje su ušle u vazdušni prostor te zemlje, dok je Asošiejted pres preneo da su svi projektili usmereni prema američkim položajima presretnuti. Vašington je naveo da nije bilo značajnije štete, dok Teheran tvrdi da je u napadu bilo poginulih i ranjenih. Nezavisne potvrde iranskih navoda nema. Rojters, Asošiejted pres
Odbrana vredna stotine miliona dolara
Ukoliko je podatak o više od 80 ispaljenih raketa PAC-3 tačan, samo ovo angažovanje moglo je da košta Vašington više od 320 miliona dolara. Najnovija verzija presretača PAC-3 MSE košta približno četiri miliona dolara po komadu, prema američkim vojnim budžetskim dokumentima. Rojters
Takva računica pokazuje jedan od najvećih problema savremene protivraketne odbrane – napadač može relativno jeftinijim i brojnijim projektilima da primora protivnika na potrošnju višestruko skupljih i teško zamenljivih presretača.
Iranu zato nije neophodno da svaka raketa pogodi cilj. Dovoljno je da svaki dolazeći projektil natera američke baterije da ispale dva, tri ili četiri „patriota”. U takvom odnosu, broj potrošenih odbrambenih raketa može veoma brzo da premaši broj iranskih projektila koji uspeju da probiju odbranu.
„Militari voč” ocenjuje da je Teheran upravo na tom principu zasnovao deo svoje strategije, koristeći i starije rakete, poput „šahaba 3”, čije su zalihe stvarane još od devedesetih godina. Najvažniji ciljevi, međutim, mogu biti gađani savremenijim sistemima, među kojima je i „fatah 2”, projektovan tako da manevrisanjem oteža presretanje.
Zalihe već ozbiljno iscrpljene
Američke zalihe „patriota” bile su pod pritiskom i pre početka sadašnjeg rata sa Iranom. Još u julu 2025. godine objavljeno je da su pale na približno 25 odsto količine koju je Pentagon smatrao potrebnom za sprovođenje svih operativnih planova.
Dodatno opterećenje doneli su rat u Ukrajini i masovna upotreba presretača na Bliskom istoku. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je 5. marta da su SAD i njihovi bliskoistočni saveznici za samo tri dana borbi upotrebili više od 800 raketa „patriot”. Taj broj Pentagon nije javno potvrdio, ali su zapadni vojni analitičari saglasni da je potrošnja bila izuzetno visoka.
Prema avgustovskoj proceni Centra za strateške i međunarodne studije, američkoj vojsci ostalo je manje od 1.000 presretača „patriot”, dok je jedan američki zvaničnik za Ej-Bi-Si njihov broj opisao kao „izuzetno nizak”. Ej-Bi-Si njuz
Vašington je zbog nedostatka municije prebacivao deo protivvazdušnih sistema i presretača iz Evrope i Indo-pacifičkog regiona na Bliski istok. Prema medijskim izveštajima, od Poljske je nezvanično zatraženo da ustupi jednu bateriju i deo raketa PAC-3, ali je Varšava to odbila.
Pentagon je u međuvremenu potpisao okvirni sporazum vredan više od tri milijarde dolara za ubrzanje proizvodnje komponenti za sisteme „patriot” i THAAD. Plan je da proizvodnja presretača za „patriot” bude utrostručena, ali stručnjaci upozoravaju da će za obnavljanje zaliha biti potrebne godine. Rojters
Najnoviji napad na baze u Jordanu pokazuje da Iran, čak i kada ne nanese veliku materijalnu štetu, može da ostvari važan strateški cilj – da primora SAD da iz noći u noć troše ograničene zalihe najskupljih presretača, istovremeno smanjujući količinu oružja raspoloživu za Evropu, Ukrajinu i američke snage na Pacifiku.
(politika.rs)
