Џозеф Џо Бајден постао је 46. предсједник САД. Он је побиједио Доналда Трампа освојивши, до сада, 273 електорских гласова, док је Трампу припало 213 електорских гласова.
Некада најмлађи сенатор, сада је постао најстарији предсједник у историји Сједињених Америчких Држава.
Бајден се родио 20. новембра 1942. године, у пенсилванијском граду Скрантону, као прво од четворо дјеце у католичкој породици разноликог етничког порјекла – баке и дједови су имале енглеску, француску и ирску крв, а мајчин отац био је члан Државног сената Пенсилваније.
Током педесетих година неколико пута су морали да се селе због пословних недаћа његовог оца. Ситуација је у једном тренутку била толико лоша да су морали да буду под истим кровом са бабом, Џоовом мајком. Потом су се преселили у савезну државу Делавер, прво у стан а потом и у кућу у Вилмингтону, када је његов отац напокон успио да нађе стабилан и солидан посао у продаји половних аутомобила.
Као дијете се много напатио јер га је мучила астма, а и примјетно је муцао и то све до момачких дана. Проблем је успио да ријеши тако што је неуморно рецитовао пред огледалом.
Свој успјех градио је захваљујући интелигенцији и напорном раду. Бајден је морао и да ради да би могао да се школује, а студирао је на Универзитету у Делаверу гдје је дипломирао на одсјеку историје и политичких наука, а звање доктора правних наука стекао је на Универзитету у Сиракузи 1968. године. Иако је био оптужен за плагирање докторског рада, тај податак је избрисан из његовог досијеа, те је примљен у адвокатску комору у Делаверу.
У јеку Вијетнамског рата креће и његов први уплив у политику. Републиканцима није хтио да се придружи јер није волио Никсона, а демократе јер се “нису ослободиле конзервативних расистичких ставова”. Међутим, приступио је демократама када га је тадашњи послодавац убацио у форум на коме се расправљало о начинима реформисања и оживљавања те партије.
Већ крајем 1969. је постао демократски кандидат на изборима за вијеће округа Њукасл, на којима је побиједио. На тој позицији остаће двије године, а потом ће остварити и свој циљ – да постане сенатор прије 30. године живота.
На позицију сенатора у Делаверу дошао је без новца и медијске подршке. Кампању је водила његова сестра Валерија док је остатак породице дијелио памфлете од врата до врата. Кампању је базирао на обећањима ће се залагати праведније опорезивање, здравствену заштиту и промјене, за излазак из Вијетнама, грађанска права и очување животне средине.
Прва трагедија
Само неколико недјеља након избора у децембру 1972. године, Бајденова супруга Нилија, којом се оженио 1966. и са њом добио троје дјеце, страдала је са њиховом једногодишњом кћерком Наоми Кристином у саобраћајној несрећи. Кобног дана Нилија је кренула да купује поклоне за Божић када је у њихово возило ударио трактор. Синови Бо и Роберт прошли су с мањим повредама.
Погођен трагедијом желио је да одустане од сенаторске позиције, али су га наговорили да то не чини. Само двадесетак дана након погибије супруге и кћерке је положио заклетву и постао шести најмлађи сенатор у америчкој историји. Иако су многи вјеровали да неће издржати притисак и да ће на крају ипак да да оставку, Бајден то није учинио. Остао је посвећен породици, али и послу у Сенату, и сваког дана је путовао сатима од Вилмингтона до Вашингтона како би стигао на посао. Једини дан у години када не ради и даље је 18. децембар, дан када су му супруга и кћерка погинуле.
Друга љубав и пропала кампања
Поцијепан између посла и подизања двојице синова, Бајден је свој љубавни живот ставио “на чекање”. Међутим, његов брат му уговара “састанак наслијепо” и тако Џо 1975. године упознаје Џил Трејси Џејкобс, са којом се оженио двије године касније и добио кћерку Ешли Блејзер.
Његов професионални развој је кренуо све више да буде под будним оком медија. Часопис “Тајм” га је својевремено окарактерисао као компулсивно амбициозног предвиђајући му свијетлу будућност. Каријеру су му обиљежили сукоби са Регановом администрацијом, а 1987. године одлучио је да оде корак даље и објавио је своју кандидатуру за демократску предсједничку номинацију.
Кампања је почела одлучно, а онда је доживјела потпуни крах због лоших односа у његовом тиму, као и чињеница да је неко ископао информацију о плагијату у Сиракузи. Био је оптужен и да је плагирао говор Нила Кинока (лидер британске Лабуристичке партије, прим. аут.), користећи његове фразе у свом говору, те да је измијенио појединости из породичне историје како би биле идентичне Киноковој причи. Иако је Бајден расплакао слушаоце током говора, касније се испоставило да је многе реченице украо од Кинока, а да га нигдје није ни поменуо…
Ову кризу није могао да преживи и одлучио је да се повуче из трке… Ипак Одбор за професионалну одговорност Делаверског врховног суда ослободио је Бајдена сваке кривице око плагирања.
Борба за живот
Повлачење из предсједничке трке није била једина мука за Бајдена. Убрзо се сусрео са озбиљним здравственим проблемима, због којих је пола године морао да се повуче из политичких вода.
Испоставило се да су главобоље и болови у врату које је осјећао током кампање посљедица анеуризме. Неколико пута је оперисан и живот му је буквално висио о концу.
Опоравак, даљи успони и падови
Након дугог опоравка поново се посветио послу. Деведесетих година одиграо је кључну улогу у писању бројних закона, међу којима је и Закон о насиљу над женама, који је према ријечима Бајдена, његово најзначаније достигнуће за више од три деценије колико је провео у Сенату.
Остаће упамћен и као вјерни саборац Била Клинтона против чијег опозива је гласао. Био је активан и током ратова у Хрватској, БиХ и на Косову. Жестоко је подржавао мијешање НАТО у сукобе у Југославији. Још у раној фази балканских конфликата, Бајден је представљао присталицу активне, и по потреби агресивне спољне политике САД на Балкану. Међу првима је Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем. Залагао се за прекид санкција на увоз оружја према српским противницима и за одржавање војне обуке муслиманима у БиХ. Његов утицај на Клинтона и залагање за ратну опцију, били су одлучујући за војно ангажовање НАТО у ваздушним операцијама на Балкану.
На позицији сенатора провео је највише година у историји Делавера. Поново је ушао у предсједничку трку 2007. године, али је остао у сјенци Хилари Клинтон и Барака Обаме. Из трке се повукао у јануару 2008. године.
Нескромни брбљивац постао десна рука Обаме
Упркос неуспјесима у кампањи, Бајден је одувијек словио за врсног учесника у свакој дебати. Многи су за њега рекли да је “самоувјерени брбљивац који зна да прода робу”, алудирајући на његово скромно поријекло из трговачке породице.
Управо је овакво Бајденово понашање ишло Бараку Обами на живце, али је у неком тренутку схватио да од њега може много да научи, те је одлучио да га изабере за свог потпредсједника што је, како многи вјерују, Обами и донијело побједу на предсједничким изборима. За осам година потрпедсједниковања Бајден је урадио много, па зато сви данас кажу да је Обама својевремено начинио мудар потез прихватајући Џоа у свој тим.
Његове способности преговарања са републиканцима у конгресу су помогле у доношењу закона као што је Закон о пореским олакшицама, реауторизацији осигурања од незапослености и стварању радних мјеста из 2010, који је разријешио порески застој, као и Закона о буџетској контроли из 2011, који је разријешио кризу која је те године настала усљед достизања максималног дозвољеног задужења Сједињених Држава…
Нови ударац живота
И док је Бајден низао успјехе на мјесту потпредсједника, иза кулиса Џоа су мориле велике породичне муке. Његов најстарији син Бо оболио је од рака и након тешке битке преминуо је у 46. години. Ова трагедија довела је до тога да Бајден одлучи да се не кандидује на наредним предсједничким изборима јер, како је рекао, није спреман да пружи 110 одсто себе и осјећа се емотивно испражњен.
Мало ко је очекивао да ће се одважити да уђе у предсједничку трку на изборима 2020. с обзиром на његове године (78), али је ипак загризао и ушао у бројне жестоке окршаје са Трампом.
Ипак, ова кампања била је јединствена јер је била знатно отежана због пандемије корона вируса. Чак ни дебате, по којима је Бајден чувен, нису “засијале” у овој трци.
Оно што сигурно чека новог предсједника јесу велики изазови, а на својим плећима ће морати да понесе и много проблема и да се ухвати у коштац са бројним питањима који се тичу, прије свега корона вируса, а онда и спољне политике, климатских промјена…
Бајден ће одмах морати да изнесе национални план за борбу против конра вируса, али и да предузме кораке како би земљу извукао из кризе у коју је запала због пандемије…
Од сиромаха до милионера
Успио или не да извуче Америку из финансијске кризе, једно је сигурно, Бајден је себе материјално осигурао. Човјек који је деценијама словио за “сенатора средње класе”, а једно вријеме и другог најсиромашнијег сенатора у САД, успио је себи да обезбиједи милионе.
Према недавним процјенама Бајден, који је за вријеме потпредсједниковања зарађивао око 225.000 долара годишње, сада је “тежак” око 9 милиона долара. Амерички медији пишу да има око 4 милиона долара само у некретнинама, јер он и супруга Џил посједују двије куће у Делаверу, и имају инвестиције вредне бар још толико, као и милионску федералну пензију.
Сада ће Бајден зарађивати око 400.000 долара годишње, а Џил је рекла да ће наставити да ради.
(telegraf.rs)
