Posle 81 godine region Kurska ponovo je poprište žestokih borbi. Operacije Oružanih snaga Ukrajine ulaze polako u svoj deseti dan. Iznenadni napad ozbiljnim, dobro obučenim i opremljenim jedinicima predstavljao je veliko iznenađenje za ruske snage koje su branile granicu.
Još od marta prošle godine Ukrajina je na rusku teritoriju ubacivala diverzantske i borbene grupe, prevashodno u Brijansku i Belgorodsku oblast. Bilo je čak i okršaja većeg intenziteta uoči početka prošlogodišnje letnje ukrajinske ofanzive na Zaporožju, odnosno uoči ruskih predsedničkih izbora u martu ove godine. Svi ovi ukrajinski pokušaji nisu dali apsolutno nikakve konkretne i održive rezultate. Panika u Rusiji nije posejana, nije bilo povlačenja trupa sa Zaporožskog i Donjeckog pravca, niti je proletos ometen glasački proces. U medijima su kao nosioci ranijih ukrajinskih operacija bili eksponirani Ruski dobrovoljački korpus i Legija slobodne Rusije. Reč je formacijama sastavljenim mahom od ruskih građana, heterogenih ideoloških uverenja, od neonacista do liberalnih ekstremista, koje spaja samo netrpeljivost prema vlastima u Kremlju. Ipak, ruski izvori tvrde da glavnu reč u tim operacijama nisu imali ruski disidenti, već specijalne jedinice ukrajinske vojne obaveštajne službe GUR.
Ovoga puta je izabran novi pravac, gde su ruske pogranične linije odbrane bile najtanje, koje su držali graničari i regruti na odsluženju vojnog roka. Oružane snage Ukrajine su u Kursku oblast gurnule četiri motorizovane i dve jurišne brigade, plus specijalne jedinice vojne obaveštajne službe GUR i SBU. Dodatni problem za branioce ruske granice predstavljao je deficit artiljerije, neophodne kao pokriće minskih polja i drugih tenkovskih i pešadijskih prepreka. Procene govore da je više od 10.000 elitnih ukrajinskih vojnika udarilo na Kursku oblast. Nalet ovakvih snaga, koje je pratila jaka artiljerijska priprema i rojevi udarnih dronova raznih tipova, branioci ruske granice nisu bili jednostavno u stanju da izdrže.
Nekoliko desetina ruskih vojnika opkoljeno je i zarobljeno već prvog dana operacije. Nedopustivo slaba utvrđenost granice u trećoj godini rata postavlja mnoga pitanja kako vrhu ruskog Generalštaba, tako i v. d. gubernatora Alekseju Smirnovu, ali i novom ministru transporta Romanu Starovojtu, koji se do maja ove godine nalazio na čelu Kurske oblasti.
„Mnogi u vrhu našeg Ministarstva odbrane godinama su lagali javnost, a na kraju su slagali i sami sebe”, rekao je general Apti Alaudinov, komandant čečenske specijalne jedinice „Ahmat”, koji je sa svojim borcima jedan od prvih došao na ovo područje da zaustavi zahuktalu ukrajinsku ratnu mašinu.
Stoga ne treba da čudi što je ruski predsednik Vladimir Putin u Kursku oblast poslao svog savetnika za vojna pitanja Alekseja Djomina, ranije generala SSO, a do maja gubernatora Tulske oblasti.
Od početka operacija u Kurskoj oblasti Oružane snage Ukrajine koriste bez zadrške tehniku koju su prethodnih godina dobile od NATO zemalja. Zabeležena je upotreba američkih transportera „bredli”, „strajker” i „maks pro”, nemačkih „mardera”, kanadskih „rošel senator”, poljskih haubica „krab” i tenkova „PT-91 tvardi”… Za rusku stranu posebno bolan udar nanesen je u noći između 8. i 9. avgusta, kada je „hajmarsima” punjenim „volframovim kuglicama” udareno po ruskoj koloni u gradu Rilsku, koja je hitala da pojača linije odbrane. Tom prilikom uništeno je desetak kamiona sa ljudstvom i municijom. Dakle bez obzira na nemuštu retoriku pojedinih zvaničnika NATO zemalja ograničenja za upotrebu isporučene tehnike Ukrajini uglavnom više ne postoje. Amerikanci se istina još premišljaju da dozvole upotrebu ATACMS-a po dubini ruske teritorije, dok su Britanci navodno odbili da odobre upotrebu raketa „storm šedou”.
Svoje osnovne uspehe ukrajinska vojska je ostvarila u prva dva-tri dana. Na pojedinim delovima probila se 12 kilometara u dubinu ruske teritorije. Nedavne tvrdnje glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Aleksandra Sirskog da njegovi vojnici kontrolišu „1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije” preuveličane su barem tri puta. Dakle, ukrajinski faktor iznenađenja ograničen je na tridesetak pograničnih sela i delimičnu kontrolu nad gradićem Sudža, do rata je tamo živelo 5.000 stanovnika. Poslednjih dana vode se uglavnom borbe manjeg intenziteta, Rusi se konsoliduju i hvataju u zamke isturene jedinice protivnika, dok se Ukrajinci utvrđuju na zaposednutim teritorijama. Ipak, za potpuno razumevanje trenutne situacije važno je istaći da u Kurskoj oblasti ne postoji formirana linija fronta i da haotična situacija umnogome podseća na prve dane ruske invazije u februaru 2022.
Ipak, Oružane snage Ukrajine sada su suočene sa mnogo većim rizicima nego Rusi kada su pre dve i po godine jurišali na Kijev. Pored neobezbeđenih krila i neprijateljski nastrojenog lokalnog stanovništva, za ukrajinsku vojsku najveći rizici vrebaju iz vazduha. Ruska taktička i jurišna avijacija, helikopteri i dronovi uništili su više od stotinu borbenih vozila i oklopne tehnike u prvoj nedelji borbe. Kada se još uzmu u obzir hronični problemi sa snabdevanjem i popunom jedinica, ukrajinski napad na Kursku oblast po mnogo čemu podseća na bitku u Ardenima – poslednju ofanzivu nemačkog Vermahta. Suočeni sa pritiskom iz dva pravca, Hitlerovi generali u poznu jesen 1944. osmislili su napad na saveznike u Ardenskim planinama. Cilj je bio da se munjevitom pobedom saveznici primoraju na separatni mir i sve preostale snage koncentrišu na zadržavanje Crvene armije na Istoku. Čekalo se do 16. Decembra, oblačno i maglovito vreme koje je sprečilo saveznike da koriste avijaciju. U prvih nekoliko dana Nemci su imali ogromne uspehe, likvidirali su desetine hiljada američkih vojnika, zarobili cele pukove i ostvarili munjevito napredovanje. Ipak, nakon sedam dana, kada se nebo razvedrilo, američki avioni su naneli fatalne gubitke nemačkim snagama. Ardenska ofanziva je nakon dvadesetak dana završena neslavno. Nemci su ostali bez poslednjih borbeno sposobnih rezervi, a likvidirani su i ostaci nekada svemoćnog Luftvafea.
Ofanzivom u Kurskoj oblasti Ukrajina eventualno može da pokuša da ostvari dva cilja. Prvi, da zauzimanjem ruskih teritorija dobije kartu za razmenu recimo u Hersonskoj i Zaporožskoj oblasti. Drugi cilj mogao bi da bude odvlačenje ruskih snaga iz Harkovske i Donjecke oblasti. Ovo drugo se za sada definitivno nije desilo. Rusi su nastavili istim intenzitetom da napreduju ka strateški važnom gradu Pokrovsku (do rata je imao 60.000 stanovnika) i ojačavaju svoje pozicije oko Časovog Jara i Volčanska u Harkovskoj oblasti. Otvaranje žarišta u Kurskoj oblasti usporilo je sa jedne strane rotaciju ruskih trupa na prvim linijama, ali sa druge Ukrajina je angažovala ono što je najbolje imala i trenutno držala u rezervi.
Novinari britanskog „Ekonomista” posetili su pre neki dan bolnice u Sumiju gde se evakuišu ranjenici iz Kurske oblasti. Ranjeni ukrajinski vojnici žalili su se na velike gubitke koje su njihovim brigadama nanele navođene avio-bombe iz porodice FAB. Ni na Zapadu ne spore da kurska operacija predstavlja ozbiljno „kockanje” za političko i vojno rukovodstvo u Kijevu. Eventualni neuspeh i moguće ponavljanje sličnog u Hersonskoj i drugim pograničnim oblastima moglo bi da Ukrajinu uskoro dovede u istu situaciju u kojoj se našla Nemačka posle propasti ofanzive u Ardenima.
(politika.rs)
