spot_img
spot_img

Француској пријете рестрикције, пола нуклеарних реактора у квару

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Због проблема у раду нуклеарних електрана Француска би ове године могла произвести чак четвртину мање електричне енергије него у прошлој години.

Проблеми француских нуклеарки вероватно ће се одразити и на укупну енергетску ситуацију у Европској унији, упозорава амерички лист „Њујорк тајмс”.

Док Европска унија покушава да се у потпуности ослободи руске нафте и гаса, због рата у Украјине, Француска се ослонила на своје нуклеарне електране како би пребродила надолазећу енергетску кризу.

Али та индустрија је пала у невиђену енергетску кризу, наводи „Њујорк тајмс” и подсећа да Француска око 70 одсто својих годишњих потреба за струјом остварује у нуклеарним електранама којима управља компанија ЕДФ у већинском власништву француске владе.

Према званичним подацима ЕДФ-а, у саставу те компаније је 56 нуклеарних реактора у 18 електрана, што је далеко највећи потенцијал нуклеарки у ЕУ, те други, одмах иза САД, на свету.

Међутим, од 56 расположивих реактора ЕДФ-а, који је највећи извозник електричне енергије у Европи, готово половина реактора тренутно није у раду због кварова, ремонта или недостатка резервних делова.

Амерички дневник наводи пример реактора у нуклеарци Шенон који је “замрзнут након забрињавајућег открића пукотина у расхладном систему”. Та електрана располаже са још два реактора који су у раду.

ЕДФ је прошле године упозорио „да више не може гарантовати стабилно снабдевање нуклеарном енергијом, јер се борио да надокнади двогодишњи заостатак у потребном одржавању десетина остарелих реактора који је одложен током затварања због коронавируса”.

У прилог својој тврдњи о позамашним потешкоћама ЕДФ-а кад је у питању рад његових нуклеарки, „Њујорк тајмс” наводи и одлагање почетка рада ЕДФ-ових нуклеарки у Финској и Великој Британији.

„Неколико нових нуклеарних реактора које је ЕДФ изградио оптерећено је великим прекорачењем трошкова и кашњенима. Реактор с водом под притиском израђен од ЕДФ-а у Хинкли Поинту, у југозападној Енглеској, неће почети са радом до 2027, што је четири године закашњења и прекасно да би се помогло британском брзом преласку с руске нафте и гаса. Најновија финска нуклеарна електрана ЕДФ, која је почела с радом прошлог месеца, требало је да буде завршена 2009.”, наводи исти извор.

Производња нуклеарне енергије у Француској ове године бележи најнижи ниво у готово 30 година, гурајући француске рачуне за електричну енергију на рекордно високе нивое, баш у тренутку када рат у Украјини подстиче ширу инфлацију. И сам ЕДФ је у финансијским потешкоћама оптерећен дуговима и немогућношћу да, због социјалних мера француске владе, наплаћује тржишне цене струје, као и да исфинансира око 51 милијарду евра потребних улагања у обнову постојећих и изградњу 14 нових реактора у нуклеаркама.

„Уместо да пумпа огромне количине електричне енергије у Британију, Италију и друге европске земље које се окрећу од руске нафте, Француска се суочава са узнемирујућом перспективом покретања сталних искључења струје ове зиме и увоза струје”, закључује лист.

 

 

 

 

(politika.rs)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img