Glavna pretnja izbornoj pobedi predsednice Moldavije Maje Sandu, zapravo su, kako se ispostavilo, bili glasovi Moldavaca koji žive u Rusiji – a kojima je proevropska političarka, onako “demokratski”, jednostavno oduzela pravo da glasaju u drugom krugu predsedničkih izbora, verovatno predviđajući ono što se i desilo – da pobednika “prelomi” dijaspora.
Uz mnogo više izbornog inžinjeringa, a mnogo manje podrške naroda, Sandu je tako uspela da pobedi sa 55,04 odsto glasova, dok je bivši generalni tužilac, kandidat opozicione Partije socijalista Aleksandar Stojanoglu, dobio ukupno 44,96 odsto.
Stojanoglu je, međutim, trujumfovao u samoj Moldaviji – sunarodnici su mu dali 51,19 odsto podrške dok je Sandu imala 48,81 odsto glasova. U Gagauziji, je Stojanogluov trijumf bio još ubedljiviji, pa je on tamo dobio čak 97 odsto glasova.
Ali sve je rešila dijaspora – u inostranstvu je za aktuelnu predsednicu glasalo 82 odsto birača, a za njenog protivkandidata 17 odsto (na 91 odsto obrađenog uzorka).
Šta se to, međutim, desilo na glasanju u dijaspori, pa je Sanduova “uspela” da, van granica države ovako ubedljivo “nadigra” Stojanoglua?
Isto ono što se dogodilo i u prvom krugu izbora gde su moldavske vlasti krale, lagale, i varale samo da bi, kako tako izvukle pobedu proevropske predsednice države. Bila je to izborna krađa, toliko perfidno osmišljena da bi mogla i da se izučava na univerzitetima na kojima školuju Majine Zapadne mentore.
Maja je jednostavno odlučila da onima, koji su simpatizeri njenog rivala – jednostavno ne dozvoli da glasaju.
Tako je, u Rusiji, gde prema rečima portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove živi od 300.000 do 500.000 moldavskih državljana, Moldavija otvorila nedovoljno biračkih mesta – svega dva, nasuprot 16 otvorenih u SAD i šest u Kanadi.
Uprkos činjenici da je Centralna izborna komisija Moldavije, naime, tražila otvaranje njih pet – dva u Moksvi, u Sankt Peterburgu, Surgutu i Jaroslavlju, otvorena su samo dva izborna mesta u moldavskoj ambasadi u glavnom gradu Rusije.
I to je, čak, prema proceni režima Maje Sandu bilo “mnogo” – pa je u ambasadu u Moskvi dostavljeno samo 10.000 listića – što je apsolutno nedovoljno za sve one koji su imali pravo glasa.
Stotinama Moldavaca tako je na najgrublji način oduzeto pravo izbora, a kako javlja ruska “Gazeta”, nezadovoljni građani, koji nisu mogli da glasaju, skandirali su moldavskom diplomatskom predstavništvu: “Dole Sandu”.
Jer, Maja Sandu je uspela da iz izbornog procesa eliminiše sve one koji bi mogli dovesti u pitanje njenu pobedu – odnosno, sve one Moldavce za koje je sumnjala da bi podržali njenog protivkandidata.
Njena pobeda je, tako u najmanju ruku sumnjiva, jer Sandu je, skoro do poslednjeg trenutka bila očigledni gubitnik ovih izbora. A onda su, tokom noći pristigli glasovi iz inostranstva, koji su u potpunosti izmenili postizbornu sliku u Moldaviji.
Politički analitičar Kornelijus Čurea kaže za RIA Novosti da takav nagli porast glasova predstavnika dijaspore, “može ukazivati na prevaru birača na stranim biračkim mestima”.
Prema njegovim rečima, čak ni mnogi posmatrači opozicionog kandidata “jednostavno nisu mogli da dođu na strana biračka mesta ni u prvom ni u drugom krugu izbora da posmatraju tok glasanja i prebrojavanje glasova”.
“Moramo da saznamo zašto posmatrači nisu bili registrovani i kako je tekao proces glasanja, ali će opozicija imati ograničene mogućnosti da kontroliše ovaj proces”, dodao je analitičar.
Na ovakav problem je i nakon prvog kruga izbora upozorila i Spoljna obaveštajna služba Ruske Federacije.
CIK Moldavije je, kako su rekli, i u prvom krugu izbora naložila okružnim izbornim komisijama da obezbede “pravilno” prebrojavanje glasova, što podrazumeva da, ako treba, prilagode protokol komisija na biračkim mestima, navodi ruska služba.
“Na biračkim mestima za moldavsku dijasporu u evropskim zemljama nije bilo nezavisne kontrole procesa glasanja i nije bilo pouzdanih podataka o broju birača”, navodi se u saopštenju u kome se dodaje i da moldavske vlasti planiraju da ponove “manipulacije” kojima su se služile tokom prvog kruga izbora i referenduma.
Sandu je, međutim, sve vreme prstom upirala u Rusiju, tvrdeći da je upravo Rusija ta koja se meša u izborni proces. To je nazivala “ruskom pretnjom” iako se sada ispostavilo da su “ruska pretnja” o kojoj je govorila, zapravo niko drugi do Moldavci u toj državi – oni koji nisu želeli da glasaju za nju.
Nakon pobede izvučene “za dlaku” Sandu je, tako, prećutkujući koliko joj je značilo sprečavanje “nepodobnih” ruskih Moldavaca da glasaju, zahvalila svojim “pristalicama” ističući izuzetnu angažovanost moldavskih birača u inostranstvu.
“Predstavljamo vam listu deset najaktivnijih biračkih mesta u inostranstvu. U Moskvi, u Ruskoj Federaciji, glasalo je 4.999 birača na oba mesta, u gradu Breša u Italiji – 4.463, u Bukureštu u Rumuniji – 4.433 birača, u Padovi u Italiji – 4.289 birača”, rečeno je iz Republičke izborne komisije.
Šta li bi tek bilo da je u Rusiji otvoreno svih pet predviđenih izbornih mesta i da su na moldavskim izborima mogli da glasaju svi koji na to imaju pravo?
Nova – stara predsednica izbornu pobedu, međutim, nije odnela samo uz pomoć glasova zapadne dijaspore, već i uz neštedljivu podršku sponzora i iz Brisela i Vašingtona, čije će interese uostalom, zastupati i tokom novog predsedničkog mandata.
Tako je opet Zapad izabrao rukovodstvo Modavije – i to nasuprot željama samih Moldavaca.
(rt.rs)
