spot_img
spot_img

Evropa u zamci sopstvenih sankcija

spot_img
spot_img

Zemlje Evropske unije od drugih država koje nisu dio ove zajednice oštro i bezuslovno traže da uvedu sankcije Rusiji, pa i one koje se tiču uvoza nafte i gasa, a u isto vrijeme Njemačka je tokom prošle godine bila drugi po veličini kupac ruskih fosilnih goriva.

Otkrili su ovo podaci iz studije koju je je objavio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha, iz kojih se može vidjeti da je, otkako je otpočela ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, Rusija zaradila više od 315 milijardi dolara od izvoza fosilnih goriva širom svijeta, pri čemu skoro polovina, 149 milijardi dolara, dolazi iz zemalja Evropske unije.

Kao što se moglo očekivati, Kina je bila najveći kupac ruskih fosilnih goriva od početka invazije. Ruski komšija i neformalni saveznik prvenstveno je uvozio sirovu naftu, koja je činila više od 80 odsto njenog uvoza u ukupnom iznosu većem od 55 milijardi dolara od početka rata u Ukrajini. Najveća evropska ekonomija, Njemačka, bila je druga na listi najvećih uvoznika ruskih fosilnih goriva, uglavnom zbog uvoza prirodnog gasa u vrijednosti većoj od 12 milijardi dolara.

Turska, članica NATO-a, ali ne i EU, pomno prati Njemačku kao treći najveći uvoznik ruskih fosilnih goriva. Ona će, kako ističu autori ove studije, vjerovatno uskoro prestići Njemačku, jer to što nije dio Evropske unije znači da na nju ne utiču ruske zabrane uvoza iz bloka koje su uvedene tokom prošle godine.

U nastavku ovog izvještaja se konstatuje i kako su sankcije ipak dale očekivane rezultate, jer su ruski prihodi od fosilnih goriva, navodno, pali za više od 50 odsto, pri tome prenebregavajući činjenicu da mnoge zemlje, poput Bugarske, Turske, Kine i Indije i dalje u ogromnim količinama kupuju naftu i stavljaju svoju etiketu.

Iako je EU uvela striktne sankcije na rusku naftu i naftne derivate krajem prošle i početkom ove godine, rusko “crno zlato” i dalje raznim kanalima stiže na evropsko tržište. Ukazao je na ovo nedavno za “Glas Srpske” i ekonomski analitičar Vojislav Vuletić ističući kako i jedna od posljednjih odluka Evropske komisije ukazuje na to, a u kojoj se navodi da “ako se ruski naftni proizvod prerađuje u trećoj zemlji miješanjem sa proizvodom porijekla iz druge zemlje, onda se ruski naftni proizvod više ne smatra proizvodom ruskog porijekla i na njega se onda ne primjenjuju uvedene sankcije, pa ni one o ograničavanju cijena”.

Da ipak nešto ne štima u evropskoj politici, te da se Evropa našla u dubokom ćorsokaku sopstvenih sankcija, u koji je sve više gura Amerika, ilustruju i podaci Evrostata. Zemlje Evropske unije su u proteklom periodu ostvarile rekordan deficit u trgovini s Rusijom, od 148,2 milijarde evra, što je dvostruko više od iznosa za 2021. godinu.

Istovremeno, generalno gledano, trgovinski promet je oborio rekorde u posljednjih osam godina, porastao je za 2,3 odsto tokom prošle godine i dostigao 258,6 milijardi evra, ali zbog ruskih isporuka u Evropu. Povećao se za četvrtinu – na 203,4 milijarde evra, što je malo manje od istorijskog maksimuma od 203,6 milijardi evra u 2012. U isto vrijeme, uvoz iz EU u Rusiju smanjen je za 38,1 odsto – na 55,2 milijarde evra, koliko je iznosio 2015. godine.

Naučni savjetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dragan Petrović kaže da ga nimalo nisu iznenadili ovi podaci, te da je odavno postalo jasno da je Brisel, pritisnut od strane Vašingtona, uvođenjem određenih sankcija sam sebi skočio u stomak.

– Ima tu dosta mešetarenja. Mnogo toga se ispod žita radi. Takođe, ne treba sumnjati da određene sankcije utiču na Rusiju, ali sigurno ne u onoj mjeri kako se to očekivalo od strane onih koji su ih donosili, da će ona pasti na kolena. Umesto toga, na kolenima su sve više pojedine evropske zemlje. Pogledajte samo proteste u Parizu, tako da se slobodno može reći da je Rusija za sada izbegla taj metak sankcija, te da se rikošet poput bumeranga vratio na drugu stranu. Nisam baš siguran koliko će pojedine zemlje moći sve to da trpe – istakao je za “Glas Srpske” Petrović.

Nafta 100 dolara

Da će mnoge stvari i u budućnosti najvjerovatnije ići naruku Rusiji, može se zaključiti iz posljednjih procjena i analiza Međunarodne agencije za energiju i analitičara Rifinitija, u kojima se ukazuje da bi nafta “brent” mogla porasti ponovo iznad 100 dolara po barelu do kraja ove godine i u prosjeku 90 dolara za cijelu 2023. godinu, a da će na to najviše uticati odluke koje budu donosile zemlje OPEK-a, FED-a, ali i Kina i Rusija ponaosob.

 

 

 

 

(glassrpske.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img