„Мински споразум из септембра 2014. године потписан је само с једним циљем, а то је да се омогући Украјини да ојача своје оружане снаге до те мере да могу квалитетно да се супротставе руским намерама да се стационирају у Донбасу”, изјавила је прошле недеље бивша немачка канцеларка Ангела Меркел, закључивши: „Гледано из данашње перспективе, био је то добар потез.”
Такође, евентуално немачко одбијање да с Русијом уђе у пројекат изградње гасног цевовода „Северни ток 2” имало би тешке последице по односе две земље већ начете проблемима у Украјини. Чињеница да је то омогућило Немцима да се обилато снабдевају јефтиним руским енергентима био је само додатни ефекат, објашњава Меркелова.
Ова епизода на врло упечатљив начин осликава став Немачке према Русији, али и према другим суседима на континенту. И, по свему судећи, тај став се кроз векове уопште не мења. О томе сведочи и најновија иницијатива Меркелиног наследника Олафа Шолца, који се залаже за то да Европа у будућности функционише као – јединствена целина. У сфери политике, економије, безбедности… И, наравно, по немачким правилима.
По актуелном немачком канцелару, глобалне промене које су дешавају у овом тренутку толико су дубоке и дугорочне да Стари континент више не може да опстаје на постхладноратовским принципима, већ мора да тражи нови пут у будућност. Свет се од Запада све више окреће ка Истоку и Југу, удаљава се од некадашњих центара моћи, креће у нове, неистражене просторе. Народи се више не деле на велике и мале, технологија је срушила државне границе и свака земља данас може да учествује у конструкцији и производњи и најсложенијих техничких уређаја. Ипак, јаз између богатих и сиромашних се не смањује. Управо такво стање настоји да одржи Шолц.
Он у том смислу као гаранта будуће опште безбедности нуди Немачку, земљу која је узроковала оба светска рата. Истовремено, он се у својим обећањима ослања на оружје које би допремио с друге стране Атлантика, из САД, а које се, такође, никада нису претерано устезале од насртања на слабије од себе.
При томе, Шолц не дефинише шта је по њему Европа. Да ли су то само земље Европске уније или и неке друге, од Атлантика до Урала, докле званично и досеже континент? Наиме, било где да смести копнену границу, немачки канцелар би морао да оправда такво решење. Морао би да објасни какав би евентуално био суживот са суседом с друге стране међе, како би с њим сарађивао, како онемогућио неки нови потенцијални сукоб. А подсетимо, САД као немачки спонзор незванично планирају да актуелну ватру украјинског рата подстичу најмање до 2025. године.
Канцелар не одступа ни од друштвених, и политичких, принципа који тако јасно деле данашње цивилизације. Напротив, он тражи да се комплетно човечанство на неки начин уклопи у идеју (ЕУ) која је својевремено на тренутак окупила европске земље и народе, иако је иста током протеклих деценија исказала не мало мањкавости. Заједничка срећа никада није достигнута.
Ако је јединство Европе заиста циљ, зашто се деведесетих година прошлог века ишло на растакање Совјетског Савеза, Чехословачке, Југославије… са свим драматичним последицама. Да ли је и даље кључна разлика у друштвеним системима, и који је систем бољи на дуже стазе, који је ефикаснији и од којег корист има већина, а не само уски круг богатих?
Шолцова визија не одступа од постулата којима се Стари континент водио у протеклим вековима. Он Европу и даље дели на западни и источни део. Прецизније на део окупљен око Немачке и Француске и други, наслоњен на Русију. Јер Германи ни до данас нису одустали од вековне жеље да поробе исток континента, под своје узму извор природних богатстава, енергената, незагађену житницу? Да ли о томе говори и прошлонедељни покушај државног удара у Немачкој и наметање новог Рајха?
Канцелар не заборавља да је Европа од оних које не сматра себи једнакима вековима отимала све што јој је долазило под руку. Да је код многих народа одржавала сиромашки статус искључиво како би за себе извукла што већу корист. Сада жели то и да озваничи. Или, како рече један политичар из тзв. трећих земаља: „Ви сте вековима харали куглом земаљском да би дошли до стандарда који данас имате. Дозволите и нама да несметано харамо неколико векова, па када се изједначимо, моћи ћемо да говоримо и о једнакости у суживоту.”
Уосталом, Немачка је уз француску била гарант у већ поменутим Минским преговорима. Испоставило се да су те гаранције само слово на папиру. Шолцова „Нова Европа” једноставно не може да опстане на постулатима које су наметнули протекли векови. Мораће да тражи неко друго решење…
(politika.rs)
