Велики протести широм ЕУ доводе власти земаља ЕУ у дилему – да дјелују репресивно или да мијењају циљеве, процјењује “Геополитика”.
У Варшави су одржани велики протести пољских пољопривредника, а ресорног министра, који је говорио на једном затвореном скупу и тврдио да је стање пољских пољопривредника – добро, незадовољна публика почела је да гађа јајима.
У Великој Британији драматично су порасли трошкови живота због чега су учестали протести становника уз већ уобичајено паљење рачуна за струју и друге режије.
Ни у Њемачкој није ништа боље. Потрошачке цијене су повећане око 9,3 одсто у односу на прошлу годину. У току је велики штрајк који је практично “затворио” Њемачку.
На улицама Брисела, главног белгијског града и центра ЕУ, полиција се сукобљава са незадовољним пољопривредницима, који су снаге јавног реда полијевали стајским ђубривом.
У Холандији већ мјесецима трају протести фармера којима пријети егзистенцијална угроженост због нове владине реформе. Пољопривредници су основали и властиту странку која је остварила значајан и неочекиван успјех на изборима.
Француска већ данима гори у милионским протестима због Макронове пензијске реформе коју је прогурао без изгласавања у парламенту, на шта има уставно право, али такав потез не доприноси угледу француске демократије, јер му се противи велика већина грађана.
Протести у Француској попримају све агресивнији карактер. Препуни су обрачуна полиције са незадовољним грађанима, велики је број повријеђених лица…
Протестују и Чеси у Прагу, гдје се прошле седмице на главном градском тргу окупило више десетина хиљада незадовољних грађана, а осим социјалног незадовољства све је примјетније и политичко.
Авет прелијевања украјинског рата на читаву Европу људе почиње чинити нервозним и престрашеним. До прије неколико година овакав развој догађаја на тлу Европе није се могао замислити ни у најцрњим сценаријима – наводи “Геополитика”.
Све то указује на јачање незадовољства грађана унутар ЕУ. Па иако ти протести још немају неку заједничку политичку или идеолошку платформу, јасно је да њихова масовност и осјећај међусобне солидарности може имати тенденцију која би требала изазвати забринутост водећих политичких структура.
Европским грађанима пријете социјални проблеми због раста инфлације, пада производње кроз све масовнију деиндустријализацију и одлив високотехнолошких и профитабилних компанија у прекоатлантске сигурније пословне луке уз раст незапослености као посљедицу тога.
Након енергетске кризе и раскида свих веза с Русијом кроз чувене санкцијске пакете који су снажно ударили и на европску привреду, грађанима Уније сада пријети и останак без кинеских производа кроз могуће отказивање Брисела пословне сарадње са Кином – закључује се у тексту.
(srna)
