У покушају да нађу решење за московску „гасну уцену”, министри енергетике чланица ЕУ, упркос почетном противљењу предлогу Урсуле фон дер Лајен, јуче су збили редове и пристали да добровољно смање потрошњу „плавог горива” за 15 одсто. Ову солидарност, међутим, нарушила је Мађарска.
Како је објаснио шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто, његова земља је гласала против предлога о смањењу потрошње гаса с образложењем да се њиме игноришу интереси мађарског народа. Како су пренели мађарски медији, Сијарто је на конференцији за новинаре током бриселског састанка рекао да је уредба штетна и да изазива правну забринутост.
„Према нашем гледишту, уговори о Европској унији јасно описују да је састављање енергетског микса држава чланица у националној надлежности, односно само држава чланица може да одлучи колико ће којег енергента користити за сопствени рад”, подвукао је министар и додао: „Безбедност снабдевања енергијом такође је у националној надлежности, одговорност за то не припада Европској комисији”.
Према његовом мишљењу, „неоснован, бескористан, неспроводив и штетан предлог, који потпуно игнорише националне интересе, служи искључиво у комуникацијске сврхе и служи за спас кредибилитета неких западних политичара”. „С тачке гледишта Мађарске, ова уредба је неспроводива. У нашој земљи је удео природног гаса у националном енергетском миксу висок, а половину потрошеног гаса троши становништво. Готово 85 одсто мађарских домаћинстава прикључено је на гасовод, што је национална карактеристика која је јединствена у Европи”, објаснио је Сијарто.
Указао је да је уредба штетна и да ствара ситуацију у којој Мађари, који имају гас у својим резервоарима, не могу да га користе јер је неко у Бриселу тако одлучио. „Све је то очигледна глупост”, додао је Сијарто.
Политички споразум о оквиру за смањење потрошње гаса постигнут је уочи најаве „Гаспрома” да ће „Северни ток 1” од данас радити са само петином капацитета. Разлог због којег ће у Немачку стизати само 33 милиона кубних метара гаса дневно је ремонт још једне „Сименсове” турбине.
Због неизвесне ситуације са „Северним током 1”, цена гаса у Европи јуче је скочила изнад 1.900 долара за хиљаду кубика.
После договора у Бриселу на твитер налогу мисије Чешке, која председава Саветом Европске уније, поручено је: „Ово није била немогућа мисија! Министри су постигли политички договор о смањењу потражње за гасом уочи предстојеће зиме.”
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поздравила је политичку одлуку Савета ЕУ којом се прихвата предлог о смањењу потрошње гаса у Европи и припремама за наступајућу зиму.
„Реч је о одлучном кораку у суочавању с потпуним прекидом снабдевања гасом. Захваљујући данашњој одлуци, Европа је спремна да се бави својом енергетском безбедношћу као унија”, поручила је Лајенова.
У писаном саопштењу, председница ЕК подсећа да је Савет ЕУ постигао политички договор у рекордном року, на основу предлога комисије под називом „Уштедите гас за сигурну зиму” поднетог прошле недеље, који предвиђа „уредно и координисано” смањење потрошње гаса широм ЕУ.
„Колективна посвећеност смањењу за 15 одсто веома је значајна и помоћи ће да попунимо складишта уочи зиме”, наводи Лајенова.
Додаје да се усвојеним предлогом – који предвиђа могућност да се прогласи „стање узбуне ЕУ”, какво покреће обавезно смањење потрошње гаса у државама чланицама – даје снажан сигнал да ће ЕУ учинити све што је потребно да осигура сигурност снабдевања и заштити потрошаче, било да су то домаћинства или индустрија.
„ЕУ је обезбедила чврсте темеље за незаменљиву солидарност између држава чланица суочених с Путиновом енергетском уценом. Најава ’Гаспрома’ да додатно смањује испоруке гаса Европи преко ’Северног тока 1’, без оправданог техничког разлога, додатно илуструје непоуздану природу Русије као снабдевача енергентима”, закључује се у саопштењу.
Ипак, неке земље и поједини индустријски сектори добили су изузеће од обавезе да смање употребу гаса за 15 одсто од августа до краја марта 2023. Ирска и Малта, које нису повезане гасном мрежом с осталим чланицама ЕУ, неће имати обавезу да се држе договора. А Шпанија, која се не ослања на увоз руског гаса, у складу са ситуацијом могла би да затражи да штеди мање од предвиђених 15 одсто. Како сазнаје Ројтерс, Мађарска је једина земља која је била против овог договора.
Немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек изјавио је да ће споразум показати руском председнику да Европа остаје уједињена уочи најава смањења испорука гаса „Северним током 1”.
„Најава руског гасног гиганта ’Гаспрома’ да ће додатно смањити испоруке гаса Европи политички је мотивисана”, изјавила је шефица за енергетску политику ЕУ Кадри Симсон уочи јучерашњег састанка министара енергетике земаља евроблока.
Симсонова је оспорила наводе руског гасног холдинга да због редовног одржавања мора да обустави рад још једне турбине на гасоводу „Северни ток 1”, што ће смањити проток гаса тим цевоводом до Немачке.
„Знамо да не постоји технички разлог за то. Ово је политички мотивисан корак и на то морамо да будемо спремни. Управо из тог разлога, превентивно смањење наше потрошње гаса је мудра стратегија”, рекла је Симсонова, преноси Ројтерс.
И немачка влада сматра да су разлози за смањење испорука гаса „Северним током 1” лажни и сумња да је реч о покушају уцене. Министар економије Роберт Хабек, из партије Зелених, оптужио је Путина да игра „перфидну игру”.
Даље смањење испорука гаса додатно повећава забринутост у Немачкој, поготово што анализе минхенског Ифо институтa показују да се највећа економија ЕУ налази на ивици рецесије.
С досадашњим обимом испоруке од око 66 милиона кубних метара гаса дневно – што је око 40 одсто капацитета гасовода – било је могуће наставити пуњење складишта. Од данас, када доток гаса падне на 20 одсто, биће много теже напунити резервоаре. Према проценама немачке Савезне мрежне агенције, при таквом дотоку гаса проблеми ће се појавити у јануару следеће године, бар уколико Немачка настави да прослеђује гас у друге земље.
Путин је још прошле недеље најавио да би око 26. јула могло да дође до даљег смањења испорука гаса „Северним током 1”, уколико турбина која је била на одржавању у Канади не буде била доступна на време. Друга турбина, наиме, требало би да буде послата на ремонт средином ове недеље.
„Нема техничких разлога за прекид, турбина је спремна за испоруку у Русију”, тврди вицеканцелар Роберт Хабек, преноси „Дојче веле”.
Како каже, царинска документа за извоз су комплетирана, али Русија одбија да проследи увозна документа. Уместо да јасно каже да је реч о економском рату, каже министар, „Гаспром” прича „фарсе о тим турбинама, што једноставно није тачно”.
У Москви тврде да турбина за „Северни ток 1” још није стигла у Русију после ремонта у Канади истичући да се надају да ће што пре бити инсталирана. Портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да санкције уведене Русији отежавају рад гасовода.
(politika.rs)
