Против сиријског народа као да се све уротило: оно што је преостало од дванаестогодишњег грађанског рата сада су на северозападу земље докусурили разоран земљотрес, незапамћене хладноће, непостојање болница, немаштина и недостатак основних намирница.
Водеће западне земље ни у овој ситуацији не могу да се ослободе санкција према режиму у Дамаску и помоћ за сада шаљу преко невладиних организација како би избегли директне контакте с проказаним председником Башаром ел Асадом.
У ту напаћену земљу за многе као да је стигао судњи час. У Идлибу, Алепу, Јилдиресу, Латакији и другим местима на северу Сирије власт и опозиција, као и земље које их подржавају, не могу да закопају „ратне секире” и да удруженим снагама помогну несрећницима. Чак се одвојено праве спискови оних који су настрадали, уз међусобно оптуживање за спречавање дотурања хуманитарне помоћи, пошто неке граничне прелазе контролишу џихадисти (Тахир ал Шам), које наводно подржава режим у Дамаску.
Према најновијим подацима, у местима која контролише режим страдало је 1.300, а у онима које надзире опозиција више од 1.200 грађана, јавља турска агенција Анадолија. Страхује се да ће тај биланс бити много трагичнији.
Како преносе локални медији, многи грађани су још под рушевинама и све је мања вероватноћа да ће икада угледати светлост дана. Логично је претпоставити да ће скончати због недостатка механизације да се уклоне рушевине, као и без медицинске помоћи и због ниских температура и глади. Чујемо гласове испод рушевина, али не постоји начин да стигнемо до њих, кажу локални спасиоци.
„Нико нас још није контактирао да пошаље помоћ”, тврде у хуманитарној организацији „Бели шлемови”.
„Људи су трауматизовани јер се осећају беспомоћно. Молимо вас, помозите јер ће ускоро бити касно”, апелују из Међународног одбора Црвеног полумесеца, преносе агенције.
Сличне поруке стижу и из Норвешког савета за избеглице: „У зимској олуји и незапамћеној кризи у снабдевању основним намирницама Сиријци нису у стању да се сами носе с последицама земљотреса. Помозите”, поручују из те хуманитарне организације, која је активна на Блиском истоку.
У разореном месту Јинлдирес припадници цивилне групе „Бели шлемови” голим рукама покушавају да рашчисте пролазе како би стигли до затрпане деце која испод рушевина вапе за водом.
„Аман, људи, потребни су нам багери да уклонимо овај лом”, моле спасиоци. У вишегодишњем грађанском рату у Сирији све је уништено, зграде су у бомбардовању уздрмане из темеља, уништена је тешка механизација. Болнице, оне које су остале на темељима после ратних разарања започетих са доласком „арапског пролећа”, препуне су повређених грађана. Многима се помоћ пружа по ходницима.
Министар спољних послова Сирије Фајсал Мекдад апелује на европске земље да пруже помоћ. „Санкције не треба да буду изговор, јер хуманитарна помоћ није предмет тих забрана. То је само изговор”, каже он и потврђује да су се само неке земље одазвале овом апелу, али „нама треба много више”. Председник Асад позвао је Уједињене нације да помогну Сирији.
Док се земље у свету утркују да помогну Турској, што сви поздрављају, то није случај кад је реч о Сирији. Америка и неке савезничке земље у Европи и даље избегавају директне контакте с Асадом и шаљу помоћ преко невладиних организација. То ће погодити многе грађане, пошто режим у Дамаску контролише око 80 одсто територије Сирије.
Сирија је у хаосу од марта 2011. године, када је на Блиски исток стигло „арапско пролеће”, па се претворило у оружане сукобе владе и опозиционих група које подржавају Турска и западне земље. Биланс је стравичан: земља је разорена из темеља, страдало је око 400.000 људи (међу њима 120.000 цивила), а више од пет милиона становника је побегло из земље, највише у Турску, Либан и Јордан. Председник Асад успео је да се одржи на ногама захваљујући подршци Русије и Ирана, али на Западу и даље сматрају да он не треба да буде део трајног политичког решења проблема у Сирији.
(politika.rs)
