Патријарх српски Иринеј умро је данас у Београду у 90. години, од посљедица заразе вирусом корона.
Патријарх српски Иринеј је био 45. врховни поглавар Српске православне цркве, са титулом Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско – карловачки и патријарх српски Иринеј а за патријарха је изабран 22. јануара 2010. године.
Рођен је у Видови код Чачка, 28. августа 1930. године а његово свјетовно име је Мирослав Гавриловић и нико од чланова његове породице није био свештеник
У родном мјесту је похађао основну школу, а гимназију је завршио у Чачку.
Богословију, коју је учио у Призрену, је завршио 1951. године, а затим је отишао у Београд, гдје је стекао факултетску диплому на Богословском факултету.
Након завршеног факултета одслужио је војску.
Патријарх српски Герман је 1959. године у манастиру Раковици замонашио Мирослава, који је примио монашки чин и монашко име Иринеј, а те године, у цркви Ружица испод Калемегдана, је рукоположен у јерођакона и јеромонаха.
До 1968. године је радио на мјесту професора Призренске богословије и за то вријеме је упућен на постдипломске студије у Атини.
Једно вријеме је био управник Монашке школе у Острогу, а од 1971. до 1974. године је поново био професор Призренске богословије, као и њен ректор.
Године 1974. је постављен за викара патријарха Германа а наредне године, Свети архијерејски сабор га је изабрао за епископа нишког.
Више пута је био члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.
Пуне 34 године је провео на челу нишке епархије и важио за човјека који је донио мир.
Као епископ је био близак своме претходнику, патријарху Павлу. Предано је радио на многим пословима за Српску православну цркву те путовао у Америку 22 пута, а би премостио тамошњи црквени раскол.
Неколико дана прије него што је изабран за патријарха Српске православне цркве је изјавио: “Наша црква није од јуче, она има своје вјековно трајање. Живот и мисија Српске православне цркве иду одређеним историјским путем и суштински нема много значаја ко је на челу цркве. Постоје правила која регулишу Цркву и сваки патријарх који дође слиједиће ту линију правила. Истина, сваки патријарх уноси своји личну ноту, али то више иде на рачун његове личности него на рачун цркве“.
Архијерејски сабор је на изборном засједању Српске православне цркве изабрао 2010. године епископа нишког Иринеја за патријарха Српске православне цркве.
У октобру 2011. године одликован је Орденом Републике Српске а исте године у децембру је одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господина нашег Исуса Христа од стране принца од Грузије.
Године 2012. му је уручена Повеља Удружења књижевника Србије, а за заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро, принц Александар ИИ Карађорђевић је 2013. године одликовао патријарха Иринеја краљевским орденом Карађорђеве звијезде на великом крсту.
Академија Светог Владимира у Њујорку му је 2015. године уручила почасни докторат а наредне године је од епархије шабачке добио орден Светог владике Николаја док му је 2018. уручена награда Међународног фонда јединства православних народа у Москви.
(agencije)
