Милорад Ђоковић окривљен и за убиство Албанца који је страдао у саобраћајној несрећи после рата, Зоран Колић осуђен да је на смрт пребио Албанца за ког се испоставило да је тешко рањен од гелера.
Србину из Витомирице Милораду Ђоковићу (55), који је већ годину дана у затвору на Косову и Метохији, пре месец или два комшије Албанци су не срушили, него до темеља сравнили кућу, заравнили је са земљом. Ђоковићу је кућа срушена таман пошто је стигла пресуда Вишег суда у Приштини којом му је, после година суђења признато право на имовину а кућа уписана на његово име. Ђоковић тако, сад има пресуду, али, нема ни кућу ни слободу пошто је јуна прошле године ухапшен, осумњичен да је “учествовао у ратном злочину”.
На месту где је била Ђоковићева кућа биће, на задовољство комшија, локални пут као и аутобуско стајалиште које нису могли да саграде нигде на другом месту, него баш ту, на темељима Милорадове куће.
Можда би, а прилике на Косову и Метохији тренутно су такве, све било обрнуто. Милорад би имао слободу, његова кућа не би била срушена, само да је одустао, само да се није борио за своју имовину, да једном кад су га питали што то ради, што се бори за своје, није рекао: “Шта да радим, не могу да се предам!”
Милорад је, иначе, ухапшен после наводне “вишемесечне истраге јединице за истраживање ратних злочина”. Предмет се односи на “7. мај 1999. када је у региону Пећи убијено девет цивила албанске националности а нестало још пет особа”. Зачудо, хапшење, истрага и сумња, поклопили су се управо са намером локалних власти да му отму имовину и судским процесима које је Ђоковић водио и које је добио.
Милорад се у Витомирицу вратио пре 15 година. По повратку, албанска породица Прекај, која је користила његово имање, оптужила је Милорада да је он убио њиховог оца. После се испоставило и да је несрећни Садрија Прекај погинуо после рата у саобраћајној несрећи, али џаба. Убрзо, 400 мештана суседног села Дубово потписали су петицију којом су Ђоковића оптужили да је – “војска краља Николе на плацу који је власништво Ђоковића 1913. убила 12 Албанаца”! Нађена су и два сведока за оптужбе за “ратне злочине”. Један је чак својим очима видео како Милорад убија Есата Морину.
Неосноване тврдње
Милорад Ђоковић из Витомирице један је од деветорице Срба са југа и централног дела Косова и Метохије заточених у косовским затворима. Сем Милорада, по основу притвора, правоснажних судских пресуда робијају и Зоран Колић из Добротина, Ненад Арсић из Чаглавице, Душко Арсић из Матичана, Горан Станишић из Словиња, Зоран Ђокић из Пећи, Златан Крстић из Неродимља код Урошевца, Гаврило Милосављевић из Истока и Драгиша Миленковић из Грачанице.
Зоран Колић (45) из Добротина, ухапшен 2011. године, осуђен је на 14 година затвора, а на терет му је стављено да је 1999. као затворски чувар “на смрт претукао неког Албанца робијаша”. Џаба што су се и овде појавили докази да је затвореник кога је наводно пребио Колић, преминуо од последица рањавања пошто га је у затвору Дубрава погодио гелер НАТО бомбе током бомбардовања ове установе.
Колићева супруга Данијела пре неколико година новинарима је испричала да су после бомбардовања затвора Дубрава код Истока током 1999. затвореници пребачени у Липљан, да је међу њима био и затвореник Албанац који је тешко рањен од НАТО бомбе, да је убрзо преминуо и да њен супруг са смрћу Албанца нема баш никакве везе.
После хапшења испоставило се да су Зорана пријавили неки затвореници, да су рекли како су га видели како бије друге робијаше, али, током препознавања, ни један од њих није знао ко је Зоран.
У притвору јер не желе да продају имовину
Ненад Арсић из Чаглавице осуђен је на шест година затвора такође због “ратног злочина”. Арсић је, како је “утврдио” суд, током рата на Косову нечовечно поступао према Јакупу и Скендеру Шаљи тако што их је тукао, терао их да пију ракију и певају “Ој Србијо мила мати…” После пресуде, адвокат Дејан Васић изјавио је да “Специјално тужилаштво није доказало оптужницу и да није утврђена Ненадова одговорност”. Сам Арсић устврдио је да су га браћа Шаља оптужила јер – није желео да им прода део свог имања…
Душко Арсић из Матичана код Приштине ухапшен је децембра 2021. на Јарињу и, такође, оптужен за “ратне злочине против цивилног становништва током 1999. године”. Осумњичен је да је “од јануара до јуна те године у дослуху са припадницима српске полиције и паравојних формација учествовао у протеривању грађана из Приштине, у пљачкању и паљењу кућа Албанаца”. После хапшења, браниоци ухапшеног изјавили су да је Арсић ухапшен пошто је поднео тужбу због узурпације своје имовине, у селу Матичане код Приштине.
И сам Арсић, одговарјући на питање тужитељке Дурине Хамити рекао је да је у привору због имовине која је нелегално продата.
“Заглавио сам у затвору због своје земље”, казао је Арсић и додао да је пријава за наводни ратни злочин против њега поднета три дана пошто је поднео тужбу за утврђивање ништавности уговора којим је његова имовина продата на основу фалсификоване документације.
Горан Станишић из Словиња код Липљана осуђен је октобра 2021. на 20 година затвора пошто је проглашен кривим за убиство 13 цивила у селу Словиље код Липљана.
Суђење без доказа
Зоран Ђокић из Пећи осуђен је на 12 година затвора због “злочина који је априла и марта 1999. починио над Албанцима у Пећи”. Учествовао је, утврдио је суд, “у психичком и физичком злостављању и протеривању Албанаца из својих кућа”. Адвокат Љубомир Пантовић изјавио је после изрицања пресуде да је Ђокић осуђен без и једног доказа да је починио било какав ратни злочин, те да је пресуда изречена на осонову “лажних изјава појединих сведока као и да су истрага и суђење спроведени мимо закона, те да су сви изведени докази јасно говорили да Ђокић није крив”.
Адвокат је тада још додао да “за Србе нема правде у косовском правосуђу”. Пантовић је тада изјавио да је кључни сведок тужилаштва рекао да Ђокић није учесник злочина али су “тужилац и адвокати оштећених накнадно, мимо рокова, за време главног претреса ангажовали нове сведоке”.
Златан Крстић из Неродимља осуђен је марта 2021. на 14 и по година затвора због “ратних злочина против цивила албанске националности у Неродимљу, општина Урошевац”. Крстић је ухапшен 2019. у Урошевцу, а породица ухапшеног узалуд је током процеса тврдила, нудила доказе да је Златан у време кад је почињен наводни злочин живео у – Крагујевцу.
Породица Крстић дуже време живи у једном насељу код Крагујевца, у Неродимљу им је свима остала имовина, Златан је често ишао да обиђе земљу, куће, а ухапшен је када је отишао по лична документа у општину Урошевац.
“Невин је, знамо да је невин, неправедно је отужен”, узалуд понавља његова породица.
Гаврило Милосављевић из Истока већ дуже од пола године је у притворном центру високе безбедности у Подујеву под сумњом да је починио ратни злочин против цивилног становништва. Гаврило је више пута долазио у Исток у покушају да поврати власништво над станом који је припадао његовој мајци која је 1999. одбила да напусти Исток и за коју је, од тада, за 23 године једино успео да сазна да је на зверски начин убијена. Јединица за ратне злочине ухапсила га је пошто је спорни стан успео да после 23 године укњижи на своје име.
Пре десетак дана у селу Кишнице код Грачанице ухапшен је Србин Драгића Миленковић (51). И њему се на терет стављају наводни ратни злочини на Косову и Метохији, 1999. године.
(rt.rs)
