Zablistala dugo čekana svetinja

Uređenje unutrašnjosti Hrama Svetog Save konačno je ubrzano poslednjih godina i ni pandemija nije omela da se lane pred vernicima pojavi monumentalni mozaik, oslikan na ukupno 15 hiljada kvadratnih metara.

Posle više od sto godina iščekivanja, pravoslavni vernici konačno će moći da kažu da su u čast najomiljenijeg srpskog sveca privedeni kraju radovi na hramu posvećenom delu i imenu Svetog Save.

Krajem prošle godine urađen je veliki posao, najteži radovi su konačno završeni. Posle višegodišnjeg truda postavljen je mozaik na 15.000 kvadratnih metara sačinjen od 50 miliona kockica. Pored srpskog, crkvenoslovenskog i grčkog pisma, sada su vidljivi motivi posvećeni srpskom arhiepiskopu, kao i neki koji su jedinstveni u pravoslavnom svetu.

Graditeljski izazov

Krajem osamdesetih godina prošlog veka, dok je još bio u izgradnji, a Beograd istakao kandidaturu za Letnje olimpijske igre 1992. godine, među znamenitostima koje je tada obišao prvi čovek Olimpijskog komiteta bio je i hram na Vračaru. Predsednik MOK-a Huan Antonio Samaran, u pratnji naše delegacije, ušao je u hram, pogledao u visoke gole zidove, u ogromnu kupolu i upitao jetko: „Kada će ovo biti gotovo, za sto godina?”

Beograd je glatko izgubio trku za organizatora od Barselone, naravno, ne samo što hram nije dovršen, već zbog mnogo važnijih razloga, situacije u kojoj se cela tadašnja država našla, ali se makar ovo Samaranovo proročanstvo nije obistinilo. Doduše zbog sankcija i raspada SFRJ, nedostataka finansijskih sredstava, izgradnja je trajala mnogo duže nego nego što se tada planiralo, ali tri decenije kasnije možemo reći da kad se nešto započne ono se uz dobru volju i privede kraju, ma kako teškoće bile velike.

Nije bio Hram Svetog Save najteži graditeljski izazov, ima crkvenih objekata koji su bili zahtevniji za gradnju, ali je po nečemu vračarski hram ipak izuzetan i specifičan. U suštinskom smislu Hram Svetog Save izuzetan je neimarski poduhvat, jer njegovo podizanje prati važna dešavanja u srpskom narodu u poslednjih više od stotinu godina, pa je ova crkvena građevina duboko duhovno isprepletana s istorijskim sudbinom Srbije.

Istorijat izgradnje prepun je neočekivanih obrta, radovi su počinjali uz velike nade, a zatim bi usledile neke nove istorijske prilike koje bi naterale da se odustane i čekaju bolja vremena.

Na mestu gde su spaljene mošti Svetog Save poduhvat izgradnje započeo je još davne 1895. godine. Temelji su postavljeni između dva svetska rata, a do nemačke okupacije bili su podignuti samo glavni stubovi. Od građevinske dokumentacije tokom rata spasen je samo nacrt zahvaljujući Aleksandru Deroku, koji ga je na vreme zakopao u svom podrumu. Ostalo je upamćeno da je bilo i sporova oko arhitektonskih rešenja, da bi se na kraju kralj Aleksandar odlučio za projekat s neovizantijskim stilom i po ugledu na Svetu Sofiju.

Posle Drugog svetskog rata nastalo je novo vreme kada se na veru nije gledalo blagonaklono, tako da je tek 1984. godine dobijena saglasnost za novi početak. U maju 1985. održana je sveta arhijerejska liturgija, kojom je svečano obeležen nastavak radova na čelu s arhitektom, profesorom Brankom Pešićem.

Devedesetih godina dvadesetog veka hram je dobio svoje spoljne obrise sa zlatnim krstom na vrhu. Zbog nedostatka novca radovi su ponovo prekidani. U jesen 2003. godine hram je spolja završen, obložen belim mermerom i granitom, a onda je usledilo dugotrajno uređenje enterijera, koje je ubrzano poslednjih godina. Napokon, lane je oslikan i mozaik na ukupno 15 hiljada kvadratnih metara, a pre toga oslikano je dve hiljade kvadrata mozaika u kripti.

Mozaici izrađeni po ruskoj tehnici

Hram je živopisan u vizantijskom stilu. Freske se nalaze u prostorijama gde se sveštenici odevaju, na zidovima zvoničnih kula i na još nekoliko izolovanih celina.

Po rečima vladike Stefana, starešine hrama, mozaik je rađen u tehnici koja se primenjuje u Rusiji, od prirodnih boja i stakla, pečenjem tog stakla na visokim temperaturama.

U središtu Hristos Pantokrator

U hramu postoje tri oltara, od kojih je glavni posvećen Svetom Savi, a desno od ulaza nalazi se oltar posvećen Ermilu i Stratoniku, prvim hrišćanskim mučenicima na teritoriji Beograda, dok je treći oltar posvećen despotu Stefanu Lazareviću, koji je Beograd učinio prestonicom. Glavni pečat unutrašnjosti daje monumentalni Hristos Pantokrator, koji natkriljuje oltarski prostor, a najveću površinu na južnoj, severnoj i zapadnoj strani zauzimaju tri novozavetne scene Vaskrsenja, Rođenja Hristovog i Uspenja Bogorodice.

Osamnaest pozlaćenih krstova

Za hram se vežu brojne graditeljske zanimljivosti pa je teško sve i nabrojati, ali da navedemo nekoliko: u prizemlju i na galerijama Hrama Svetog Save može da stane 10.000 vernika, tri horske galerije mogu da prime po 700 horista. Unutrašnja visina od poda do kupole je 65 metara, a spoljna visina s krstom 79 metara. Hram ima ukupno 13 kupola, osamnaest pozlaćenih krstova, u zapadnim zvonicima ugrađeno je 49 zvona čija je ukupna težina oko 24 tone.

Riznica i grobna crkva

U podzemnoj etaži izgrađene su kripta, riznica i grobna crkva Svetog kneza i mučenika Lazara, a kada bi se računalo, elektroinstalacije, vodovod, kanalizacija, ventilacija i klimatizacija u hramu bili bi dovoljni opsluže jedan manji grad.

 

 

 

 

(politika.rs)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime