Хрватска од данас улази у другу фазу попуштања епидемиолошких мјера којом је предвиђено поступно реактивирање здравственог система и почетак рада дјелатности у којима се остварује блиски контакт, попут фризера, бријача и педикера.
Владиним планом за покретање привредних и других дјелатности у околностима епидемије вируса корона предвиђено је да се у другој фази поступно нормализује рад јавног здравственог система, као и приватног здравственог система, али уз поштивање посебних епидемиолошких мјера.
У склопу поступног реактивирања здравственог система, који је због пандемије вируса корона био усмјерен само на збрињавање хитних пацијената, поновно ће се покренути оперативни програми и дијагностичко-терапијски поступци који су били одгођени од половице ожујка.
Хрватски министар здравства Вили Берош најавио је да ће листе чекања бити ажуриране, а сви болесници бит ће обавијештени о новим терминима.
Појачаће се координација с љекарима примарне заштите како би се предоперативна припрема пацијената обавила тако да вријеме боравка у болницама буде што краће .
Такође ће се оснажити услуге кроз дневне болнице и једнодневне хирургије те организовати поликлинички рад кроз наручивање пацијената у тачно одређено вријеме, како би се смањило вријеме проведено у чекаоницама.
Радиће се у двије смјене, од 8 до 20 сати, а по потреби и викендом, најављује министар.
У другом кораку попуштања мјера усмјерених на сузбијање и спречавање ширења заразе, које су биле донесене средином марта, омогућиће се рад и дјелатностима у којима се остварује блиски контакт с клијентима, попут фризера, козметичара, бријача и педикера.
Хрватски завод за јавно здравство (ХЗЈЗ) уочи друге фазе релаксације донио је препоруке усмјерене на спречавање и сузбијање епидемије којима се детаљно уређује рад фризерских и козметичких салона, бријачница, као и салона који се баве тетовирањем, маникуром и педикуром.
Директор ХЗЈЗ-а Крунослав Цапак извијестио је да су у услужне дјелатности с блиским контактом, које се отварају, укључили и салоне за масажу и услуге физиотерапије изван болница, за које је забрана рада требала вриједити још седам дана.
У препорукама за организацију рада фризерских салона и бријачница препоручује се истицање видљивих обавјештења за све раднике и клијенте, постављање дозатора с дезинфицијенсима и распоређивање сједећих мјеста у чекаоницама тако да задовољавају мјере физичке удаљености за клијенте који не могу чекати изван простора салона, док остали свој ред чекају вани.
Препоручује им се и постављање заштитне преграде у дијеловима салона гдје се плаћају услуге те је потребно осигурати минимални међусобни размак од 1,5 метра између свих особа које се налазе уз простору, изузев клијента и радника за вријеме пружања услуге.
ХЗЈЗ је прошлог викенда донио и прецизне препоруке за вјерске обреде, који су омогућени од 2. маја, а којима се истиче потреба да трајање вјерских окупљања буде скраћено, да се осигура физичко дистанцирање учесника и појачана хигијена особа и простора.
Прва фаза попуштања мјера кренула је прошлог понедјељка кад је омогућен рад свим дјелатностима трговине, осим оних који послују унутар трговачких центара. Од тада су поновно покренуте градске и приградске и брзобродске линије, а отворене су и библиотеке, музеји, галерије, антикваријати и књижаре.
У трећој фази попуштања мјера, која би требала кренути од 11. маја, омогућава се окупљање до 10 особа на једном мјесту, уз поштовање мјера физичке удаљености те рад трговачких центара, уз поштовање посебних епидемиолошких мјера, преноси Хина.
Омогућава се и рад предшколских установа и разредне наставе од 1. до 4. разреда основне школе те посебних разредних одјела и рада с дјецом с тешкоћама која имају помоћника у настави. Студенти пак могу на лабораторијске, умјетничке и клиничке вјежбе те на праксу у малим групама.
Предвиђено је и увођење међужупанијских превозних линија и линија домаћег ваздушног превоза те отварање угоститељских објеката искључиво на вањским просторима и терасама. Угоститељски објекти у смјештајним капацитетима били би отворени само за кориснике услуга смјештаја, отворили би се национални паркови и паркови природе и прошириле могућности за издавање е-пропусница.
(nezavisne.com)
