Путеви у Србији у које су уграђени кредити дизани за вријеме Јосипа Броза Тита досад су више пута поправљани, а индустријски капацитети сасвим могуће нису преживјели транзицију.
Кредити подигнути у старој држави, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од којих су финансирани, међутим, још су на списку обавеза Србије.
Током ове године Србија ће по основу главнице и камате на ове зајмове дати 241,64 милиона евра. Рате неким од ових кредитора плаћаће до 2041. године.
По основу кредита одобрених у периоду бивше СФРЈ, Србија, према стању посљедњег дана прошле године, дугује још укупно 1,9 милијарди евра. Обавезе има према Свјетској банци, Париском клубу повјерилаца, Словачкој Републици и Кувајту, пишу “Вечерње новости”.
Ријеч је о зајмовима које је СФРЈ узимала током седамдесетих и почетком осамдесетих година. Закључно са 1983. када су први пут репрограмирани. Након отписа дијела потраживања Париског и Лондонског клуба, Србији је остало да отплати 6,4 милијарде долара.
Данас убједљиво највише још дугује Париском клубу, пуна милијарда евра, Свјетској банци 652,74 милиона евра, Кувајту 251,41 милион евра и Словачкој, 6,43 милиона евра. Овај посљедњи отплатиће током 2020. године.
“Дуг према наведеним повериоцима Република Србија отплаћиваће закључно са 2041. годином, и то Светској банци до 2031, Париском клубу поверилаца до 2041, Словачкој у 2020. години и Кувајту до 2034. године”, објашњавају у НБС.
Дуговања према наведеним повјериоцима настала су у годинама које су претходиле првом репрограму дугова из 1983. Средства добијена од тих поверилаца коришћена су за инфраструктурне пројекте, као и за потребе привреде, изградњу индустријских капацитета, пољопривреду, електропривреду, водопривреду, шумарство, саобраћај.
Република Србија је своје обавезе из периода бивше СФРЈ репрограмирала почев од 2002. године, и од тада благовремено сервисира те обавезе према редовним плановима отплате. Деценију прије тога, од 1992. године до 2002. није отплаћивала те дугове.
(novosti.rs)
