Два мјесеца од одлуке Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве (СПЦ) и двије седмице од првог обиљежавања празника Свете дјеце новомученика јастребарских и сисачких (13. јула) бискупи Загребачке црквене покрајине предвођени загребачки надбискупом Јоспом Бозанићем, негирају да је у Јастребарском и Сиску био логор за дјецу у Другом свјетском рату, већ тврде да је то било „прихватилиште“ у којем су наводно малишани лијечени и пружана им је помоћ да преживе ратна дешавања.
У веома опширном отвореном писму патријарху српском Порфирију, објављеном на сајту Загребачке надбискупије, Сабор СПЦ оптужују да је овом одлуком и обиљежавањем, како кажу, „прихватио реторику и комунистичку пропаганду“ која је, тврде, „препуна неистина и манипулација“ којима се наводно недужнима „покушава подметнути кривица за наводна мучења и убијања дјеце која су у хиљадама, управо љубављу и бригом хрватских католика, спашена од смрти и преживјела тешке ратне прилике“.
Свети архијерејски сабор СПЦ је на мајском засједању прогласио за свете мученике јастребарске и сисачке, а своје мјесто у календару тада су нашли и свети мученици зворничко-тузлански, са датумом празновања 26. маја, као и свети мученици бачки – чије сјећање је 10. јануара.
Одлука Сабора је донета на основу Молбе епископа горњокарловачког Герасима који је служио 13. јула литургију у саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу, гдје је ове године године први пут молитвено прослављен празник Свете дјеце новомученика јастребарских и сисачких.
Загребачка надбискупија тврди да се одлука Сабора СПЦ, како наводе, „темељи на неистинитим чињеницама“, те да тако нешто, кажу, „може озбиљно да наруши међусобно разумијевање и заједничко служење истини између Загребачке црквене покрајине и челништва Српске православне Цркве“.
-Дубоко жалимо за умрлом дјецом, а та се бол повећава када се њихова страдања покушавају искористити на најгрубљи начин – пише у отвореном писму надбискупа загребачких.
Они сматрају да у „погледу недовољно освијетљених тема из прошлости односа Хрвата и Срба, католика и православних треба да се, одбаци сваки покушај преузимања и продужавања неистина промовисаних у комунизму, као и њихово прилагођавање неким садашњим идеолошким и политичким циљевима који су супротни Христовом Јеванђељу и ширењу небеског краљевства“.
Бискупи Загребачке црквене покрајине сматрају да је ријеч о клевети која, како кажу, удаљава католике од православних.
Тумачећи Молбу за канонизацију мученика јастребарских и сисачких, бискупима смета навод епископа горњокарловачког Герасима који пише да Епархија горњокарловачка дуже вријеме ради на прикупљању података и то што износи, кажу, тврдњу са закључком да се радило „о страшним и незапамћеним мучењима недужне деце у логору Јастребарско који је био формиран за време Другог свјетског рата“.
Смета им и што у Молби епископа Герасима пише да је „логор био под управом часних сестара конгрегације светог Винка Паулског те је тиме директна одговорност за умирање (јасно оквалификирано као усмрћивање) дјеце приписана и редовницама“.
Наводе и да се у молби епископа Герасима користи синтагма „приложена свједочанства и историјске чињенице“ с тврдњом да та свједочења, према њиховом тумачењу, са аспекта вјеродостојности „немају готово никакву вриједност“, а оно што се, кажу, назива „историјским чињеницама“ с њима су „заправо у дубоком нескладу“.
Примједба је бискупа и то што се у молби епикопа Герасима спомињу архивски документи и бројне научне студије знаменитих историчара које, како кажу, „наводно поткрепљују тврдњу да су та дјеца страдала ‘само зато што су православне вјере’, а да притом ије наведено на које се документе и научне радове, као и историчаре то односи“.
Бискупи Загребачке црквене покрајине сматрају и да су „часне сестре (у логору Јастребарско) клеветнички приказане као бешћутне и себичне“.
Посебно примјећују да је у молби епископа Герасима на неколико мјеста поменут и надбискуп Алојзије Степинац и то, како тврде, „с тенденциозним описима и негативним призвуцима у тумачењима, као да је и он био учесник неких злодјела која су, наводно, почињена у тим прихватилиштима“.
Јастребарско је у историји забиљежено као дјечји концентациони логор, који је јула 1942. организовао усташки режим Независне Државе Хрватске (НДХ). Логор Јастребарско био је један од неколико дјечјих логора у Независној Држави Хрватској. Поред овог логора, постојали су и дјечији логори у Сиску и Лоборграду. Логор је основан 12. јула 1942. према одлуци поглавника Независне Државе Хрватске Анте Павелића. У логору је према подацима Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача НР Хрватске било заточено 3.336 деце, ујглавном поријеклом са подручја Козаре и Кордуна. Према истом извору, у логору је до краја октобра 1942. умрло најмање 449 деце.
Према подацима Драгоја Лукића, у логору је умрло 768 дјеце.
(tanjug)
