spot_img
spot_img

Растући тренд стигао и у Хрватску: Радници све више дају отказе

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Сваки пети радник у сљедећих годину дана планира дати отказ, каже истраживање PwC-а проведено на више од 50 хиљада радника у 44 земље. Такође, радници се више не устручавају тражити вишу плату па исто планира учинити сваки трећи (35 одсто испитаних).

Ово посљедње истраживање, само је потврда трендова који су, посебно у САД-у, узели великога маха. Тамо је у протеклих годину дана отказ дало невјероватних 47 милиона људи.

Јесу ли такви трендови стигли у Хрватску не може се са сигурношћу рећи јер службене статистике нема. Све остаје, дакле, на утиску. А он се разликује овисно о томе кога се пита.

Ако се пита послодавце, барем оне у грађевинском и ИТ-у, секторима који су најоптерећенији недостатком радника, такви трендови још нису стигли у Хрватску. Ако се пак пита струку, тренд масовних отказа радника је ту, само у далеко мање обиму него у САД-у.

Иво Спигел, сувласник и члан управе Perpetuum Mobile, једног од првих приватних информатичких предузећа у Хрватској, истиче да нема систематски увид у податке, али да по ономе чему свједочи у властитој фирми, али и по ономе што чује од колега, масовних отказа у домаћем ИТ сектору нема. Што се пак повишица тиче, оне су и иначе присутне, каже Шпигел који је увјерен да ће се тај тренд наставити.

Доста људи у ИТ-у ради за стране наручитеље и остварују солидне сатнице и приходе. Домаћи послодавци морају пратити тај тренд.

“Оно чему свједочимо у сектору је да доста људи ради за стране наручитеље, односно као фрееланцери те остварују солидне сатнице и приходе. Домаћи наручитељи и послодавци немају избора и морају пратити тај тренд. Они који га неће пратити неће моћи до радне снаге”, јасан је Шпигел.

У грађевини, уз угоститељство највећем увознику стране радне снаге, нема нити масовних отказа као нити масовних захтјева за повишицама, свједочи Мирко Хабијанец, предсједник Управе Радника, компаније која запошљава 380 људи. Шеф грађевинске компаније из Крижеваца, иначе заговорник повећања плата у овом сектору, открива да су у току преговори ХУП-а и синдиката око плата и повишица.

“Плаћа би у грађевинарству требала бити 30 до 50 посто виша”, истиче Хабијанец додајући да би до повишица дошло када би држава била у стању регулирати исплату плаћа према Колективном уговору. “Дио плаће људи примају на руке. Инспекција рада то не контролира па статистика биљежи нижи просјек плаћа у грађевини од онога што радници уистину зараде”, наводи предсједник Управе Радника.

Иначе, просјечна плата у грађевинарству, према посљедњим подацима ДЗС-а, износи 5580 куна. У сектору информација и комуникација пак готово девет хиљада (8869). Но Звонимир Галић с Катедре за психологију рада и ергономију Филозофског факултета у Загребу истиче да на темељу контаката с разним организацијама има утисак да се нешто догађа.

“И интерес послодаваца, који је за ову тему јако велик, даје ми за право тако мислити”.

Међутим, напомиње, правих података нема. Имаће их кроз отприлике мјесец дана када заврши истраживање које провод с агенцијом Хендал.

Три су разлога зашто Галић сматра да је тренд масовних отказа запосленика стигао у Хрватску и да ће само јачати.

Први је, објашњава, лош квалитет послова (и што се тиче материјалних права, и што се тиче социјалних односа те простора за раст и напредак).

“У свему томе смо лоши”, истиче Галић.

Други је масовно исељавање које је почело уласком Хрватске у ЕУ, а које је резултовало мањком радне снаге на тржишту.

“Послопримци, односно радници, због такве ситуације данас имају више моћи и могу тражити боље увјете”, објашњава психолог специјализован за тржиште рада.

Трећи је пак разлог пандемија која је потакнула људе да размисле како им је на послу. Усто, трећина је радника почела радити од куће.

“Физичка удаљеност од организације чини нас мање везаним уз послодавца и ако се појави боља прилика лакше ћемо је прихватити”, сматра Галић.

“Све ово појачат ће динамику на иначе врло тромом домаћем тржишту рада, а најпогођенији ће бити најдинамичнији и најконкурентнији домаћи сектори, какав је примјерице ИТ”, анализира Галић.

Из Хрватског завода за запошљавање више иду у прилог тезама саговорника из ИТ и грађевинског сектора.

“У пандемијским годинама није забиљежен знатан пораст улазака у евиденцију услијед давања отказа од стране радника у односу на претходне године. Дапаче, у 2020. години је знатно смањен удио својевољних отказа о раду. Наведени подаци показују како феномен Тхе Биг Qуит није био до сада релевантан за Хрватску”, откривају из ДЗС-а.

Према истима удио новопријављених на берзу рада по разлогу “отказ од стране радника” у укупним уласцима у незапосленост директно из радног односа кретао се од најнижих 2,8 одсто 2020. до највиших 4,4 одсто 2018. Међутим, подаци говоре и то да у прва четири мјесеца ове године биљежи лагани пораст удјела својевољних отказа (4,6%).

Међутим, ово су подаци о онима који су се након отказа пријавили на Завод за запошљавање. Питање је колико је оних који из једног радног односа прелазе у други јер Завод такве случајеве не биљежи. Док чекамо сувислије бројке о овој теми, јасно је да је завршило вријеме у којем послодавци креирају услове рада, наводи Пословни.хр.

Они су све више компромис истога са својим радником јер раднику више на првом мјесту није искључиво плата. Он жели потицајно, стимулативно, а и угодно радно окружење. Жели могућност напредовања и флексибилан рад. Они који се томе неће прилагодити тешко да ће наћи икаквог, камоли доброг радника.

 

 

 

(agencije)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img