Познати српски филмски, телевизијски и позоришни глумац, комичар, водитељ и шоумен Милан Лане Гутовић (75) преминуо је данас након што је хитно прикључен на респиратор прије неколико дана.
Информацију о његовој смрти потврдио је син глумца, Саша Гутовић.
Гутовић је прије неколико дана примљен на Војномедицинску академију на интензивну његу, Доајен српског глумишта, који се прославио улогом Срећка Шојића у филмском серијалу “Тесна кожа” и серији “Бела лађа”, није био животно угрожен кад је примљен у болницу, али му се здравствено стање знатно погоршало.
Гутовић, који је прележао ковид, данима прије него што је примљен у болницу осјећао се лоше и тада је већ био на прегледу у овој клиници, али због других већих здравствених тегоба.
Када је примљен на ВМА глумац је имао проблеме са дисањем, али су сви тестови показали да нема ковид. Ипак, њему је тада урађен и хитан скенер, а прикључен је и на кисеоник.
Гутовић је рођен 1946. године у београдском насељу Умка. Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду завршио је 1967. године.
Био је једна од чувених Бојанових беба, заједно с колегама са класе (Јосиф Татић, Светлана Бојковић, Иван Бекјарев, Ђурђија Цветић, Танасије Узуновић), које је Бојан Ступица примио у стални ангажман Југословенског драмског позоришта.
Првак драме Народног позоришта у Београду постаје 2006. године. Пензионисан је крајем децембра 2011. године.
Играо је у представама “Протекција”, “Кад су цветале тикве”, “Буба у уху”, “Ружење народа у два дела”, “За ким звоно звони”, “Пучина”, “Колубарска битка”, “Ваљевска болница”, “Народни посланик”, “Отело”, “Путујуће позориште Шопаловић”, “Родољупци”, “Лажни цар Шћепан Мали”, “Гагаринов пут”, “Ко се боји Вирџиније Вулф”, “Вечера будала”, “Шупљи камен” …
Неке од тих улога донијеле су му бројне награде и признања.
Посљедње двије деценије игра свој “Кабаре”, с којим је гостовао широм свијета.
Вратио се у Југословенско драмско позориште гдје од 2020. године има улогу у представи “Путујуће позориште Шопаловић”.
Филмску каријеру започиње 1968. године у филму Радоша Новаковића “Бјекства”, након које је услиједио богати кинематографски опус.
Веће споредне и епизодне улоге играо је у неколико филмова као што су “СБ затвара круг” и “Повратак отписаних”.
Прву главну улогу игра 1979 у филму Миће Милошевића “Другарчине”, који га је ангажовао и 1981. године за филм “Лаф у срцу”, чији су сценарио писали Синиша Павић и Љиљана Павић, гдје се епизодно појавио као Срећко Шојић.
Годину дана касније, одлучују да његов лик прошире и снимају филм “Тесна кожа”, гдје је са Николом Симићем играо једну од главних улога која је доживјела енормну гледаност, те због тога снимају наставке 1987, 1988, 1991. године.
Осим тога, веће и главне улоге остварио је и у филмовима “Ерогена зона”, “Дебели и мршави”, “Црна Марија”, “Мајстор и Шампита”, “Шпијун на штиклама”, “Условна слобода” и “Седам и по”…
Прву већу улогу на телевизији имао је 1971. у серији Синише Павића “Дипломци”. Већу популарност стекао је као Ђанкарло Мароти у “Бољем животу” и Драгослав у “Отвореним вратима”.
Наступио је у више од 400 епизода серије “Пустолов”, која је емитована на РТС-у, као програм за дјецу и младе.
Највећу популарност на телевизији је стекао 2006. године у ТВ серији “Бела лађа” када је поново заиграо лик Срећка Шојића из “Тесне коже”, који је играо до 2011. године.
Био је водитељ и аутор неколико емисија и кратких хумористичко-сатиричних прилога на Телевизији Пинк, ТВ Фокс и РТС. Његове најпознатије емисије су “Орално доба” и “Не може да шкоди”.
Добитник је бројних глумачких награда као што су Статуета Ћуран, Стеријине награде, Награде “Зоран Радмиловић”, Нушићеве награде, Награде “Раша Плаовић” и других.
(nezavisne.com)
