spot_img
spot_img

Поражавајући резултати пописа у Хрватској: Број Срба пашће испод четири одсто

spot_img
spot_img

Државни завод за статистику требало би крајем јуна или почетком јула да објави резултате прошлогодишњег пописа становништва који се односе на етничку и вјерску структуру популације Хрватске, а демограф Стјепан Штерц са Факултета хрватских студија каже да ће они вјероватно показати пад удјела припадника српске мањине на мање од четири одсто, у односу на 4,36 одсто из 2011.

У Хрватској је 1921. живјело 16,9 одсто Срба, 1961. их је било 15 одсто, а 1991. године 12,2 одсто, што је троструко више него данас. Након акције “Олуја” 1995. велик број Срба напустио је Хрватску и већином се нису вратили.

Према мишљењу Штерца, нова национална и вјерска слика Хрватске, која ће бити позната ускоро, када ДЗС објави службене податке, неће показати драматичне промјене у односу на оне прије десет година.

– Законитост је да се у неком простору смањује мањинска популација када нема великог усељавања. До сада се у Хрватској удио мањинске популације увијек смањивао. То је дијелом повезано са миграцијама, али и укључивањем мањина у хрватско друштво. Није то класична асимилација, него функционално укључивање… – тврди Штерц.

Навео је да су националне мањине реликт бивше државе. У Хрватској је, наглашава Штерц, видљива корелација између броја Срба и православних вјерника. Тај број је подједнак. Испада, закључује он, да се етнички идентитет изражава и кроз вјерску припадност јер мањинска популација, иако се прилагођава средини у којој живи, настоји на разне начине да одржава свој идентитет, а један од њих је и вјера.

Доцент на загребачком Факултету политичких наука Стево Ђурашковић тврди да до пада броја Срба у Хрватској долази као и до пада броја свих других мањина.

А што се тиче асимилација националних мањина, тога је, како је нагласио, увијек било.

– И у СР Хрватској је у доба Југославије због тога падао број Срба. То је нормално у друштву и да ко каже супротно, бави се етнопредузетништвом. Као што се и неки војвођански Хрвати, ако се ожене или удају за Српкињу или Србина и оду да живе у Београд, пријављују као Срби, тако и Србин из Грачаца у Загребу постане Хрват – каже Ђурашковић, који асимилацију види као нормалну природну појаву.

Број се смањио јер су се многи одлучили и за економске миграције.

Мање 396.000 становника

Хрватска има 3.888.529 становника, показали су резултати пописа становништва, који је током прошле године спровео Државни завод за статистику (ДЗС). Према претходном попису из 2011. било је 4.284.889 становника, од тога 2.066.335 мушкараца (48,2 одсто) и 2.218.554 жене (51,8 одсто), тако да се бројност смањила за више од 396.000.

Најмањи пад био је у граду Загребу, гдје према најновијим подацима живе 769.944 становника, 20.073 (2,54 одсто) мање него 2011. године. Највећи је у Вуковарско-сремској жупанији – 19,54 одсто.

 

 

 

(glassrpske.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img