Приступање Хрватске шенгенској зони одразиће се и на БиХ, првенствено када су у питању контроле превоза путника, робе и услуга на граничним прелазима између двије државе, а према ријечима надлежних из области транспорта, уколико се не донесу адекватне мјере и прописи, може се очекивати да чекања на прелазак границе трају и по неколико часова.
Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт Републике Српске, каже за “Независне новине” да ће на граничним прелазима с Хрватском сигурно бити пооштрене контроле приликом уласка у простор ЕУ.
“Могу се очекивати детаљни прегледи свега. И то ће довести, да не кажем, до колапса, али сигурно до чекања које ће бити више него двоструко што се сада чека, тако да по том питању сигурно не можемо бити срећни и рећи да нам нешто добро доноси”, наводи Грбић.
Веће гужве очекују и оне који се аутобусима запуте ка ЕУ. Потврђује то и Иван Ковачевић, из Одбора Удружења превозника у међународном и међуентитетском цестовном превозу путника.
“Они ће то пооштрити, а и наша полиција ће то испратити. Али већ су добро пооштрили. Већ смо ми провјерили када је у питању ЕУ, и тамо је нормално чекање четири сата на граници. И заиста је то мало превише”, истиче за “Независне” Ковачевић.
Он појашњава да се тренутно на прелазак међудржавне границе с Хрватском у просјеку чека око 45 минута, а највише до један сат, и то у случају када нема гужви.
“Међутим, када има више аутобуса и сада имамо чекања и до два сата”, појашњава Ковачевић.
И из Спољнотрговинске коморе БиХ (СТК БиХ) поручују да је улазак Хрватске у Шенген очекиван процес те да се ради о корацима који ни у ком случају не би требало да наруше односе двије државе. Ипак, и у Комори су сагласни да када је у питању транспорт путника и робе, прелазак државне границе је отежан и оптерећен дужим задржавањем, те да је то посебно проблематично када се ради о лако кварљивој роби.
“Сматрамо да ће се уласком Хрватске у Шенген додатно отежати наш прекогранични превоз путника и робе, али није ни то нерјешиво питање. Само је ствар благовременог дјеловања свих актера у БиХ, адеквата припрема и прилагођавање ситуацији која је пред нама”, наводи за “Независне новине” Здравко Маринковић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ.
На том пољу, истиче, већ се раде одређени разговори с Хрватском привредном комором, како би се упознали с искуствима које је Хрватска имала са Словенијом.
Међутим, према његовим ријечима, велики проблем за БиХ је мали број граничних прелаза на којима је могућ превоз робе која захтијева фитосанитарну инспекцију.
“Засад су то само два гранична прелаза – Градишка и Бијача. Из године у годину расте број камиона који прелазе границу БиХ и Хрватске, како с робом која се размјењује између двије земље, тако и с робом која се извози из БиХ у ЕУ. Подсјећамо да БиХ с ЕУ остварује 73% свог укупног извоза, који се углавном реализује преко граничних прелаза с Хватском. Дакле, без обзира на то да ли Хрватска улази у Шенген или не, неопходан нам је макар још један гранични прелаз с адекватним службама како би се растеретила постојећа два гранична прелаза”, појашњава Маринковић.
Када је ријеч о приступању Хрватске шенгенском простору, евентуалне измјене на граничним прелазима у надлежности су МУП-а Хрватске, поручују за “Независне новине” из Граничне полиције БиХ.
“Из досадашњег искуства, када говоримо о шенгенском простору гдје путују држављани БиХ, то је свакодневица (Словенија, Мађарска итд.), а сама чињеница да сада испуњавају увјете уласка у наведене земље указује да ће под истим увјетима моћи путовати и у Републику Хрватску након њеног приступања Шенгену, при чему свакако треба имати у виду могућност накнадних измјена режима и увјета уласка у земље Шенгена”, појашњава Зоран Галић, директор и главни генерални инспектор Граничне полиције БиХ.
Галић се нада да ће приступање Хрватске шенгенској зони допринијети и већем степену заштите спољних граница шенгенског простора у тој земљи, па ће самим тим и заједничка граница БиХ и Хрватске бити боље заштићена.
“Само приступање Шенгену би била потврда испуњености свих критерија па самим тим и потврда веома високе разине сигурности вањских граница у наведеној земљи, што је посебно значајно у области сузбијања свих видова прекограничног криминала те спречавања незаконитих прелазака у контексту актуалне мигрантске кризе”, закључио је Галић.
(nezavisne.com)
