Једна од главних мјера новог Националног плана за безбједност друмског саобраћаја 2020-2030. је промјена граничних вриједности допуштене количине алкохола у крви возача, а његово провођење би могло почети већ ове године, пишу хрватски медији.
Сада је на снази регулатива која допушта 0,5 промила алкохола у крви возача, што се не односи на професионалне и младе возаче, а као једна од мјера наводи се да ће се истражити могућност и учинковитост промјене граничних вриједности допуштене количине алкохола у крви возача. Провођење ове мјере могла би почети од ове године до 2023. године, пише Вечерњи лист.
Нови Национални план о којем је завршено јавно савјетовање, доноси битне промјене у односу на претходни план с обзиром на то да није остварен главни циљ да се у прошлој деценији број погинулих у саобраћају смањи за 50 одсто у односу на 2010, на 213. Наиме, 2019. било је 297 погинулих на путевима, а лани 237, иако су прошла и ова година обиљежене коронакризом и затварањем економије те посљедично мањим саобраћајем.
Новим планом одређено је 13 подручја дјеловања, за свако од њих предложене су мјере.
Једна од мјера је и да се истражи учинковитост система Alcohol Interlock и његов утјецај на смањење броја несрећа те да се потиче професионалне возаче на кориштење тог система. У складу с проведеним истраживањима учинковитости, предложиће се и обвеза уградње уређаја Алцохол Интерлоцк у возила особа које су више пута ухваћене пијане у вожњи.
Међу осталим истражиће се и предложити рјешења за учинковитију наплату казни те увођење контроле просјечне брзине, поготово у тунелима. Потакнуће се и јединице локалне самоуправе да набаве уређаје за мјерење брзине, при чему ће се толеранција уређаја за мјерење брзине свести на минимално могућу. Та толеранција или, како се службено назива, безбједносна разлика износи 10 km/h за брзине до 100 km/h, а за веће брзине од тога износи 10 одсто.
У складу свјетским смјерницама, поступно би се уводили и системи за надзор брзине у возилима који возаче информишу њиховој тренутачној брзини те их упозоравају возе ли непрописном брзином.
Истражиће се и иновативне могућности онемогућавања возача да користе мобилни телефон током вожње и предложити рјешења. Као мјере за пјешаке и бициклисте наводе се едукације пјешака и провођење бициклистичких испита.
Једна од мјера је и подизање свијести о важности међусобног поштовања возача мотоцикала и мопеда те возача осталих возила.
У односу на професионалне возаче предвиђа се унапређење законске регулативе везане за преусмјеравање саобраћаја теретних возила на ауто-путеве.
Нови Национални план предвиђа едукативне програме о важности кориштења појаса, санацију опасних мјеста, хитну хеликоптерску медицинску помоћ као и помоћ брзим бродицама.
Удружење Сигурност у промету критиковало је нови план јер је, наводе, донесен без анализе учинака прошлог плана. Тако каже да се у новом плану уопште не наводи оснивање Агенције за безбједносн друмског саобраћаја, а што је било наведено у прошлом плану и није остварено.
Из МУП-а су одговорили да је у изради новог плана консултован широк круг стручњака и да се тако дошло до спознаје да је за садашње прилике најбоље за носиоца провођења плана именовати МУП, а не ад хоц оснивати ново тијело.
(vecernji.hr)
