Beograđani nisu ostvarili ništa od onoga što su planirali za taj nedeljni dan ‒ nisu stigli do svojih omiljenih pijaca, muškarci su morali da odlože tradicionalna kafanska druženja, domaćice da odustanu od pripreme bogate trpeze, dečica od bezbrižne igre u parkovima i dvorištima.
Nisu održane ni unapred zakazane kulturno-zabavne manifestacije, ni sportski događaji. Neki sugrađani nisu stigli da ispiju prvu jutarnju kafu, drugi ni iz svojih pižama da izađu. Mnoge je probudio zlokobni zvuk sa neba, koji je iz minuta u minut postajao sve snažniji. Počela je zloglasna operacija „Odmazda”…
Na današnji dan, 6. aprila 1941. godine, mučki, bez objave rata na prestonicu tadašnje Kraljevine Jugoslavije obrušilo se stotine aviona Hitlerove vazduhoplovne armade. Tačan broj žrtava nikada nije usaglašen, ali većina istoričara i dokumentarista smatra da je pod bombama stradalo oko 2.300 ljudi, mada ova cifra prema nekim izvorima dostiže i do 4.000 stanovnika. Smatra se da je u napadima koji su se nastavili i 7, 11. i 12. aprila sa zemljom sravnjeno bezmalo 630 zgrada.
Prvog dana zločinačke agresije razrušen je Jugoslovenski kraljevski dvor u Ulici kralja Milana, u centru Beograda, a gađan je i dvor na Dedinju. Uništen je jedan od najznačajnijih spomenika kulture ‒ Narodna biblioteka, a teško je oštećena Vaznesenjska crkva. Mostovi nisu bili meta jer su bili važni okupatorima za kasnije dopremanje trupa, oružja i oruđa.
Beograđanin Ljubiša Antonijević je u vreme napada na Jugoslaviju imao svega 14 godina. I dalje se jasno seća svega što je prethodilo bombardovanju ‒ dobro pamti takozvane martovske događaje i neki strah koji se uvukao u narod. Pričalo se da će biti rata.
‒ Drugog aprila sam sa roditeljima otišao za Koraćicu i tamo dočekao bombardovanje. Sećam se da je tog jutra, 6. aprila, iznenada prekinut radio-program, u daljini su se čule eksplozije, a onda je objavljeno da je počelo bombardovanje Beograda. Negde oko osam ujutru iznad Mladenovca se pojavio jedan nemački avion i ispustio nekoliko bombi na tada jedinu fabriku, ali je promašio ‒ priseća se čika Ljubiša.
Iz priča svojih rođaka seća se da deo Beograda u kome su živeli ‒ Slavujev venac ‒ nije postradao, ali da je u samom centru bilo užasno. Ko nije, poput njega i njegovih najbližih, imao gde da se skloni, završavao je pod ruševinama.
Nekoliko godina kasnije, sa navršenih 17 godina, Ljubiša Antonijević se pridružio partizanima i postao borac Treće krajiške brigade koja je učestvovala u „Beogradskoj operaciji”, pa u borbama na Sremskom frontu. U završnim operacijama za oslobođenje Jugoslavije učestvovala je i u proboju Sremskog fronta i oslobođenju dela Slavonije.
‒ Naročito teška bila je bitka za Kalemegdan. Kada smo izvojevali pobedu, meni je pripala čast da na Kalemegdanu istaknem crvenu zastavu, istu onakvu kakvu su borci Crvene armije istakli na zgradi Rajhstaga, kada je pao Berlin ‒ priča Ljubiša Antonijević.
Priseća se on da je tog 6. aprila svanuo lep i sunčan, pravi prolećni dan u kome, nažalost, nije bilo mesta za bezbrižnost jer su svi nekako osećali da se sprema nešto strašno.
Prema nekim podacima, nemački feldmaršal Evald fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio da vazdušni napad na Beograd 1941. godine nije imao politično-teroristički karakter i da nije bio direktno povezan sa ratnim ambicijama tadašnje nacističke Nemačke. Valjda i na osnovu te izjave uvrežilo se stanovište da je šestoaprilski napad iz vazduha, bez prethodne objave rata, bio čin Hitlerove lične osvete jer se Jugoslavija nije pridružila Silama osovine.
Istorijske nedoumice oko Narodne biblioteke
Kada je reč o Narodnoj biblioteci, za koju većina smatra da je srušena u toku šestoaprilskog bombardovanja, valja podsetiti i na neka drugačija mišljenja. Pojedini istraživači tvrde da ovo zdanje tog kobnog dana uopšte nije pogođeno, da nije ni planirano njegovo rušenje. Prema ovoj teoriji, Biblioteka je zapaljena iznutra i to sutradan, 7. aprila. Knjige su izgorele jer nije uspela evakuacija tog kulturnog blaga. Tvrdi se, takođe, da je objekat zapalio jedan od čuvara, inače folksdojčer, kasnije pripadnik zloglasnih SS jedinica, kao i da o svemu tome postoji dokumentacija.
(politika.rs)
