Данас се навршава десет година од смрти Патријарха Павла, једног од духовних оријентира српског народа.
Скромни човјек из кога је проговарала мудорст рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији.
За епископа рашко-призренског изабран је 29. маја 1957. године. Хиротонисан је у београдској Саборној цркви 22. септембра 1957. од патријарха Викентија и епископа пакрачког Емилијана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.
У октобру те године устоличен је у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову и Метохији провео је 33 године.
На ванредном засједању Светог архијерејског сабора 1. децембра 1990, којем је предјседавао загребачко-љубљански митрополит Јован Павловић, замјеник тада обољелог патријарха Германа, биран је нови патријарх између тројице кандидата тајним гласањем.
Како ниједан од кандидата није добио довољан број гласова избор је обављен жребом на тзв. “апостолски начин” тако што је архимандрит троношки Антоније извукао име будућег патријарха.
Тако је Павле постао 44. поглавар Српске православне цркве. Устоличен је 2. децембра 1990. у Саборној цркви Св. Архангела Михаила у Београду од стране 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Патријарх Павле је тада истакао да му је једини програм рада Јеванђеље.
Никада није имао кола ни телефон…”Коме сам потребан, нека ми пише”, говорио је. Имао је велику љубав према људима, али није волио нераднике и пушаче. Подизао је куће сиротињи са Косова и Метохије.
Шкрт је био према себи, а издашан помажући другима у страдању, невољи, патњи.
Ево неких најзанимљивих прича у којима се огледа права људскост и духовитост патријарха Павла.
Упозорење богослову
Једном приликом, за вријеме богосужења, догодило се да је морао да упозори једног богослова који је био за пјевницом:
“Синко, обратите мало више пажње…, чини ми се да ви то не радите баш како би требало!”
Овај одговори, помало увријеђено: “Па, знате, Ваша Светости, свака птица пјева својим гласом!”
Патријарх ће на то: “Јесте, синко, али у шуми. Ово је Црква.”
Вожња мерцедесом
Београђани су патријарха Павла често сусретали на улици, у трамвају, у градском аутобусу… Једном приликом, док је сам ишао узбрдо тротоаром улице Краља Петра, у којој је сједиште Патријаршије, сустиже га, у најновијем моделу “мерцедеса”, свештеник једне од најпознатијих београдских цркава. Зауставио је аутомобил, изашао и обратио се патријарху:
“Ваша Светости, дозволите да вас повезем! Само реците гдје треба…”
Патријарх не хтједе да га одбије, уђе и сједе. Чим кренуше, видевши како луксузно изгледа овај аутомобил, упита га патријарх:
“А, је л’ те, оче, чији је ово ауто?”
“Мој, Ваша Светости!” као да се похвали протојереј.
“Станите!” заповеди патријарх Павле. Изађе, прекрсти се и рече свештенику: “Нека вам је Бог на помоћи!”
Другар Паја
Својевремено је један новинар испричао како је у џепу јакне свога сина стално налазио бомбоне. Питао га је откуд му, а малишан је говорио “Дао ми мој друг Паја”. После неког времена оцу је ти било чудно јер није знао ниједног другара по имену Паја. Дјечак му је када га је питао “Ко ти је тај другар Паја” рекао “Па, наш патријарх. Он нам увијек када пролази поред парка да бомбоне, Ми га волимо, он је наш другар.”
На Косову
Једном приликом, када је као владика Патријарх Павле боравио на Косову и Метохији, догодило се да га је зауставила наоружана албанска банда.
Наводно су припадници те банде или чланови такозване ОВК затражили од патријарха да ту на лицу мјеста клекне и помоли се за пострадале Албанце. На такав један захтјев патријарх им је смирено одговорио да се он клечећи моли у цркви за све пострадале и невине жртве без обзира на њихову националност и вјеру. Због овог одговора, он је наставио пут неповријеђен.
Вожња аутобусом
Идући у цркву на Бановом брду и усред љета користио је градски превоз. Када је његов пратилац сугерисао да се не иде аутобусом јер је врућина, а аутобус препун женског разголићеног свијета, патријарх му је одговорио “Знате, свако види оно што жели.”
(mondo.ba/nula49.com)
