Рукописи не горе и “Дару из Јасеновца” не може нико уништити. Ово остварење је рашчистило терен од лажи, уперило свјетла на истину, а неулазак овог дјела у ужи избор за “Оскара” показатељ је да Срби не могу тражити правду на Западу.
“Дарина” побједа је на унутрашњем плану, јер је у нашој култури и међу нама самима подигнута свијест о геноциду и страдању српског народа у Независној држави Хрватској.
Овако гласе најважније реакције на вијест да филм Предрага Гаге Антонијевића “Дара из Јасеновца” није ушао у ужи круг за награду “Оскар” у категорији за најбољи страни филм, што је јуче у цијелом региону изазвало низ коментара у умјетничким, али и политичким круговима.
Историчар Милош Ковић рекао је за “Глас Српске” да се о самом филму не може говорити, јер није доступан домаћој јавности, али да се много тога могло научити и разумјети на основу онога што је пратило филм.
– Показало се да је замисао и спровођење било одлично. Дакле, доћи до оваквог филма и направити га је само по себи веома добро. Друго, видели смо одакле долази непријатељство и противљење. Дакле, не само да се овај филм обезвреди и сакрије, него чак и да се порекне историјска истина, чињеница о Јасеновцу и геноциду над Србима у НДХ. Све је то врло драгоцено. Чак и та негативна кампања је, условно речено, кампања и публицитет. Тако да, када се сведу сви резултати на крају, мислим да је овај филм велики догађај, пре свега за нас и нашу јавност – каже Ковић.
Он истиче да Срби по питању борбе за истину о геноциду над српским народом морају да воде на два фронта, а први је спољни, односно представљање истине свијету о догађајима од 1941. до 1945. године.
– Други, за мене важнији, је унутрашњи, односно да сами освестимо ту тему, јер освешћење није још ни почело. Овде мора да се добије та битка, да схватимо да је геноцид над Србима у НДХ вероватно најзначајнија тема целе наше историје. Када то схватимо, врло лако ћемо да изађемо на крај са свим другим нашим илузијама, од којих је на првом месту југословенска илузија која је и те како жива, нарочито у Београду – истиче Ковић.
Коментаришући чињеницу да је филм Јасмиле Жбанић “Кво вадис, Аида?” ушао у ужи избор, Ковић каже да је то доказ да Срби не треба да траже правду на Западу, јер је ријеч о земљама које деценијама покушавају да сакрију геноцид који се десио у НДХ и чије су службе кроз пацовске канале спасавале Павелића и друге злочинце.
– Дакле, примарна улога овог филма је тај унутрашњи план, јер ће међу нама самима освестити тему геноцида и да престанемо са релативизацијом у нашој култури и да дођемо до објашњења зашто се то догодило и зашто над децом. Та деца нису гоњена и убијана као четници или партизани, него као Срби! И то морамо да разумемо. Тај покушај уништења и дан-данас траје, то су покушаји да се угаси Република Српска, да се отме Косово и Метохија од Србије и да се сутра распарча и сама Србија – истиче Ковић.
Предраг Антонијевић је рекао за Срну да се његов филм “Дара из Јасеновца” не може угушити ни спријечити упркос негативној политичкој пропаганди због које није ушао у избор за “Оскара”.
– Не може се филм угушити. Једноставно, “рукописи не горе”. А поготово што је то један јако снажан филм. “Дара” ће се стално појављивати, јер људи пишу о филму и он се приказује у биоскопима – истакао је Антонијевић.
Он додаје да је испуњена мисија филма, а то је да се изнесе истина о Јасеновцу и да ће наставити са јаком промоцијом свуда у свијету.
Национално питање
Предраг Антонијевић је захвалио на подршци Владе РС у износу од 500.000 КМ истичући да је та помоћ дошла у правом тренутку како би се наставило са промоцијом филма.
– Видите каква је борба. То више није питање филма, ни моје лично, ово је сад постало национално питање. Очигледно да морамо да се боримо. Сада је све јасно кад сте видели да мртви-ладни једноставно негирају да су Срби били жртве у Јасеновцу – рекао је Антонијевић.
(glassrpske.com)
