Авион ратног ваздухопловства САД Ф-117А “Ноћни јастреб” оборен је на данашњи дан 27. марта 1999. године код Буђановаца.
Ријеч је о првом и једном потврђеном губитку авиона НАТО израђеног у стелт технологији.
Ф-117А оборен је четвртог дана бомбардовања СРЈ, а оборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије којим је командовао потпуковник Золтан Дани.
Погођен је из руског ракетног система С-125 Нева заслугом команданта потпуковника Ђорђа Аничића, који је водио читаву операцију.
Пао је у атару сремског села Буђановци код Руме, а пилот потпуковник Дејл Зелко спасен је шест сати након обарања.
У 20:42 часова, захваљујући способности јединице, исправној техници и “малој техничкој иновацији” успјели су да авион погоде са земље.
У српској јавности од обарања Ф-117 популарна је постала реченица “Извините, нисмо знали да је невидљив”.
Ф-117 А је опремљен са два “џенерал електрик Ф 404” турбо мотора и четворостепеном контролом лета, носи различито наоружање, има савремени навигациони систем интегрисан у дигитални панел у кабини, која појачава ефикасност мисије.
Цијена тог авиона, по намени – ловца, који је, од 1982. до 1990. године, производила америчка компанија “Локид”, била је 45 милиона долара.
Авион је дуг 20,3 метра, висок 3,8 метара, с распоном крила од 13,3 метра, а постиже максималну брзину од 0,9 маха.
“Ноћни соко” је изузетну репутацију стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, по објављеним подацима, 1.270 пута пролетио непримјећен над ирачким радарима, у 39 борбених мисија.
Ф-117 А је конструисан у облику брушеног дијаманта, што је неуобичајено за летјелице те намјене, а у америчкој војној терминологији добио је назив “стелт”, што на енглеском језику значи “кришом”, “у потаји”, или “невидљиви авион”.
“Ноћни соко” је представљао симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, а што му је омогућавало да буде “невидљив” за све радарске системе.
Авиони тог типа конструисани су са оштрим угловима, који представљају скуп кривина, од којих се одбијају радарски зраци, а захваљујући сачињеним специјалним композитним материјалима утичу на то да се летјелица не може регистровати на радару.
Пилот обореног “невидљивог”: Размишљао сам како ме чекају Срби
Пилот “невидљивог” је недавно испричао и како је извучен у највећој акцији спасавања још од Вијетнамског рата у серијалу Националне географије.
Он је 27. марта полетио из базе Авијано у Италији да би најприје отишао на сјевер Србије, а онда се спуштао јужно ка Београду, где је бацио двије бомбе тешке по 900 килограма.
Још док се кретао ка Београду имао је лош предосјећај а пратила га је и олуја. Он је испричао да је осјетио неку тегобу и да је био престрављен.
“Невидљиви не може да комуницира са базом, и знао сам да моји неће знати ако ми се нешто догоди”, испричао је он у серијалу “Никог не остављамо”.
Након што је погодио мету, планирао је да се врати у базу, али тада је почела да дејствује српска противваздушна одбрана. Испаљиване су ракете, од којих је, како је испричао, већ прва могла да га обори. Пошто је избјегао пар ракета, једна га је погодила у крило па је авион почео да пада, али Зелко није могао да се катапултира због брзог понирања.
Испричао је да му је свашта пролазило кроз главу – његов живот, породица, слика како тугују над његовим ковчегом, авион који пада.
“И одједном сам се нашао у сједишту које пада. Морао сам да се отарасим сједишта. Некако сам успио, и почео сам да се спуштам падобраном. Тада сам само размишљао о томе како ме српски војници већ чекају доле, јер сам им управо бомбардовао главни град”, испричао је овај пилот.
Зелко каже да се спустио између два села, тридесетак километара од Београда. Пао је у њиву и сакрио се у каналу за одводњавање. Каже да је укључио уређај и почео да тражи ГПС сигнал.
Он додаје да му је лакнуло када је успоставио везу са базом.
“Сатима сам био у каналу. У даљини су се чула возила, хеликоптер”, казао је Зелко.
Када је долетио хеликоптер из Тузле, био је у проблему – уређај за инфрацрвени сигнал се покварио, а на радију се чуло “Јави се, не видимо те”.
“Искочио сам из канала и упалио сигналну ракету. Чекао сам ко ће ме први ухватити. Притрчала су два војника, нисам знао чији су док нису проговорили на енглеском. Сутрадан сам позвао ћерку и честитао јој 10. рођендан. Тек тада сам схватио – спасен сам”, испричао је Зелко, пренео је “Блиц”.
Сусрет ракеташа и пилота
Буђановци су право ниоткуда постали свјетски популарно мјесто, мјештани су данима давали изјаве и сликали се поред олупине јединог икада срушеног “невидљивог“. Његови остаци су потом перебачени у Музеј ваздухопловства у Београду, а према појединим теоријама завјере, један дио су преузеле руске и кинеске обавјештајне службе.
Дејл Зелко долазио је у Србију 2012. године. Он је тада у Ковину био гост Золтана Данија, официра који га је 1999. оборио заједно са својом јединицом. Сусрет је уприличен уочи премијере другог дијела филма о обарању Ф-117 и дружењу двојице официра који су били на супротним странама.
Зелко је том приликом рекао да је само слушао наређења и да се пред сваки лет молио за животе људи који живе на територији коју бомбардује.
“Мене је срамота што нисам знао готово ништа о Србији прије бомбардовања. Касније сам изучавао Србију, много сам сазнао о историји ваше земље, о људима, о славним ратовима у којима сте били на страни правде и слободе. То сазнање сам пренио и на своју дјецу“, рекао је Зелко.
(b92.net)
