Некада у војску, а данас због студирања или запослења у неки други град, родбина шаље пакете аутобусом. “Ово се може видјети само код нас”, причају уз осмијех возачи чија су искуства урнебесна. Превозили су све и свашта, али и вриједне пошиљке које нису смјели да приме.
Легендарна сцена из филма “Ко то тамо пева” у којој се аутобусом превозе прасићи, реална је слика данашњице. Животиње се, наиме, налазе на списку нереалних жеља за превоз пошиљки аутобусом, причају нам возачи.
Чедо Лучић који вози линију за Беч доживео је различита искуства и необичне захтјеве пошиљаоца.
“Управо ме један господин питао да повезем ролетне за Беч… Траже људи да превезем и прозоре, неке ствари које су јефтиније овдје, а које се користе за кућне потребе, али најчешћи захтјев је храна за студенте који се тамо налазе.“
И Славиша Зарић, дугогодишњи возач, има сличних искустава о којима прича уз смијех.
“Питали су људи да превезу јаја за Васкрс. То нам је донекле и прихватљиво, то су мале пошиљке па изађемо у сусрет, али јагањци и прасићи… То је већ повелико и представља проблем.”
У гепеку аутобуса могу се наћи и старе гуме, намјештај, храна. Људи шаљу све и свашта, слажу се возачи.
“На првом мјесту је храна, поготово око новогодишњих и божићних празника. На другом је гардероба и обућа, а нађе се по која књига коју студенти забораве. Ми се трудимо да све то и прегледамо да не би имали проблема на граници, али ту је и повјерење у наше путнике.”
Интересантно је да возачи на линијама за дијаспору кажу да више ствари возе одавде у иностранство, него што се шаље онима који живе овдје, прича Чедо Лучић.
“Што се тиче пошиљки одавде за иностранство, углавном родитељи шаљу храну и слаткише студентима у мањим количинама. Из дијаспоре се ријетко шта шаље. Углавном је то новац или компјутерска техника.“
Још један возач из Србије прича како је из Грчке возио пун кофер лимуна, али и камења. Док сам уносио кофере, покушао сам да подигнем један који је био претежак. Питао сам шаљиво жену којој је кофер припадао да ли је у њему камење, на шта ми је она одговорила: “Да, треба ми за акваријум за рибице”.
Једна дјевојка је враћала у пријестоницу пун кофер лимуна, а као оправдање навела је нижу цијену. И даље ми нису јасне ни једна ни друга – уз осмијех каже возач.
(rtvbn.com)
