Фебруар 1984: За 48 часова затворен ресторан “Уна” власника Фахрудина Шехића, који је глумцу Кирку Дагласу и његовом друштву вечеру наплатио десет пута скупље, и то у доларима … Затворена још три кафића због истог преступа.
Све је у Сарајеву функционисало готово савршено за време Олимпијаде, осим неколико приватних система за – пражњење џепова. Један од тих система зове се ресторан “Уна”, приватна угоститељска радња, власник Фахрудин Шехић.
У среду, 11. фебруара, чуло се да је два дана раније у “Уни” вечерао глумац Кирк Доуглас са својим друштвом. Уместо да наплати 5.400 динара, власник је увећао рачун за десет пута – наплатио је равно 54.000. Ресторан је одмах затворен.
Фахрудинова прича
Ресторан “Уна”, изнад чувеног башчаршијског здања Морића-хана… На куцање нико не одговара. Завеса на горњем спрату помакла се тек када је власник приметио да неко слика. Часак касније, Фахрудин почиње да отхукује: Аих, аих, болан, шта ме то задеси?
Отхукује, али никако да каже шта га је то, заправо, задесило. Грешка је направљена, а брука ће пасти на њега, недужна. Радије би показао књигу утисака из његовог ресторана у коју су се убележиии многи познати гости.
У књизи су заиста уписана позната имена, Видоје Жарковић, Душан Алимпић, Бранко Мамула, један од директора МОК-а, Ингемар Стенмарк, група глумаца из Југословенског драмског позоришта на гостовању у Сарајеву… Сви хвале свој провод у ресторану “Уна”, нико не каже да власник “дере” приликом наплате рачуна.
-Ето видите – каже Фахрудин. – А, како је било? Нема ту много шта… У подне тог дана дошао код мене неки Мате, вели да је келнер, из Ријеке. Тражи посао. А у мене посла ових дана кол’ко хоћеш, па га ја узмем да послужује. Нисам га ни пријавио, мислио сам тако, на дан-два, док ова Олимпијада…
Те вечери је, заиста, Кирк Даглас дошао у “Уну”, са својим друштвом, њих осморо. Смештени су у једну просторију на горњем спрату, и баш су лепо јели, и баш су се лепо провели. Власник Фахрудин је послуживао док је послуживао, и док су се сви заједно сликали (за дуго сећање), а онда…
-Онда сам ја – објашњава Фахрудин – око пола два ујутро о’шо да купим још меса за сутра, а онај Мате узео рачун који је доле сачинила моја жена на 5.400 динара, додао једну нулу док се попео и наплатио пет милиона и четири стотине хиљада.
Кад се Фахрудин вратио из куповине, нема више гостију, али нема ни Мате.
Опљачкао и госте и Фахрудина. Побегао. Готова прича.
Инспекторова прича
Прича шефа Тржишне инспекције Петра Вуковића много је документованија:
-У уторак 10. фебруара добили смо писмену пријаву из Организационог комитета ЗОИ, са приложеним рачуном из ресторана “Уна”, из којег се видело да је власник ресторана неоправдано увећао цену за десет пута и уместо 540 старих хиљада наплатио 5,4 милиона.
Инспекција је утврдила оправданост и општински орган је одмах донео решење да се ресторан сместа затвори до 1. марта. А што Фахрудин Шехић тврди да је неки Мате опљачкао и њега и госте?
Хостеса која је те вечери пратила Кирка Дагласа тврди, као и остали из друштва, да их је целе вечери служио Фахрудин Шехић, који је направио рачун и наплатио – лично. Што је најтеже, наплатио је у доларима – укупно 400 долара.
Ево списка невоља које су стигле, или треба да стигну Фахрудина Шехића: судија за прекршаје СО Стари град, власнику “Уне” већ је изрекао заштитну меру одузимања дозволе за рад у трајању од пет месеци; уследиће кривична пријава због неоснованог добитка већег од 30.000 динара и због наплате у девизама; пријава општинском органу за приходе; пријава општинском органу за рад због запошљавања радне снаге без уговора; одузимање имовинске добити остварене неоправданом наплатом.
Кад је реч о последњој мери инспектор каже да је Фахрудин покајнички донео 400 долара у општину, да се врате извесном господину Вајсу, који је те вечери у Кирковом друштву, платио рачун.
Организациони комитет ЗОИ је ово понудио г. Вајсу , уз извињење, а г. Вајс је замолио да се тај новац искористи у добротворне сврхе.
-Аих, аих, бруке – отхукује и даље Фахрудин. – И откуд то да снађе баш мене, који сам донатор… Дао сам десет старих милиона за ову Олимпијаду.
-Дао десет, а пет одмах хтео да врати – подсмевају се овде.
У време Олимпијаде, још три локала у Сарајеву су затворена по овако хитном поступку. То су кафићи “Стари сат”, “Мотори” и “Клуб А” чији су власници Неџо Алихоџић, Зекија Капуз и Есад Таљановић наплаћивали услуге више него што је прописано. Да инспекција није била брза, за њих би се рекло; то су они што избрукаше шехер-Сарајево.
(Đ. D. Osmica, 1984, preuzeto sa: yugopapir.com)
