Ови цртани филмови деци су пружали више од пуке забаве. Упознали су их са кључним референцама опште културе, нарочито у области литературе и музике.
Генерација која је одрастала гледајући класичне цртаће попут оних из продукције Ворнер брадерса захваљујући њима стасала је у културно писмене људе, пише ауторка Ени Холмквист за портал Intellectual Take Out.
Ови цртани филмови деци су пружали више од пуке забаве. Упознали су их са кључним референцама опште културе, нарочито у области литературе и музике. Из Душка Дугоушка клинци су могли да сазнају за Стивенсонову причу о Џекилу и Хајду, да чују цитате и виде сцене из Шекспирових комада, а тешко је наћи класично музичко дело које није коришћено као подлога за неки од цртаћа из тог времена. Свакодневно слушање Листових рапсодија и Шопенових валцера заувек је ове мелодије урезало у дечије мозгове.
Цртаћи препуних цитата из класичне уметности пружили су деци оквир, полазиште за касније разумевање књижевности и музике, чак и када те основе деца не би добила у школи, сматра она. Данас, насупрот томе, цртани филмови не усмеравају децу на откривање културног блага претходних генерација, већ су искључиво окренути фантазији или садашњем времену.
“Ни школе ни цртаћи данас не предају бакљу знања и културне писмености. Да ли је то један од разлога за апатију и површност савремене генерације?” пита се ауторка.
