Према историјским подацима, конак у Зовику код Брчког изграђен је 1563. године и спада међу најстарије грађевине у Босни и Херцеговини.
Изградио га је неки од предака Мехмеда Заимовића, рођеног 1949. године, који не зна његово име.
“Специфична ситуација је од свих објеката који су били направљени овдје је то да је једино остао овај женски конак, мушки конак је био у близини те кула и остали пратећи објекти. Морам нагласити да је конак запаљен, а запалио га је мој отац као мали са једним комшијом у дјечијој игри. Кула је била у јако лошем стању тако да је мој дјед поклонио тај камен са куле за изградњу католичке цркве у Боћу”, казао је Заимовић у разговору за Anadolu Agency (АА).
Он је говорио и о томе од којих грађевинских материјала је конак грађен.
“Конак је грађен тако што је први спрат од камена, а заљеван је гашеним кречом и оловом, унутра су уграђене пушкарне. То значи да су изградили одбрану од напада за конак, а зидови су дебели око 80 центиметара. Улазна врата су од храстовине са мандалом и још двије ковачке браве које се и сада користе. Приземље је равнано са храстовом грађом и на њему направљен спрат. Вањска столарија је урађена од липе, од бијеле липе. И служила је до 2008. када је урађена нова столарија, али само вањска, унутарња је остала аутентична. Унутарња столарија је остала оригинална и изворна и прављена је од бијеле липе”, навео је Заимовић.
Конак има четири просторије и три ћулхане – ложионице. Свака соба је имала хамам (купалиште) и пећ. Из ћулхана је вршено ложење и загријавање просторија преко пећи које су биле у тим просторијама, а хамами су били одмах до пећи.
“У конаку је једна просторија дуж цијелог конака или, како би ми рекли, дивхана, која је служила за састајање власника са гостима. Све остале собе су имале исти распоред и исте услове, а концепт је да су собе около, а у средини велика дивхана, а из те дивхане се улазило у све просторије”, појаснио је Заимовић.
По садашњем изгледу, видљиво је да су мушка и женска авлија биле ограђене пармацима, а кула је била димензија 16×16 метара и висине 22 метра. Унутра је имала воденицу, бунар, собе, војну опрему и сл.
“Цријеп је на конаку јако стар, то је цријеп копиташ, не знам да ли је оригинални из прве градње, али ја сам га запамтио као дијете, што значи да је најмање сто година стар“, истакао је Заимовић.
Рестаурација завршена 2010. године
Једина рестаурација конака започета је 2008, а завршена 2010. године. Покренуо ју је управо Мехмед Заимовић.
“Скидањем малтера и свега осталог смо добили првобитни изглед објекта, патоси су били од калдрме и попуњени пијеском, а темељи су дрвени”, казао је Заимовић.
Навео је да је бег имао обичај да љети обитава овдје, а зими у Брчком у насељу Колобара код чесме Кантарџића. На имањима је имао запослене раднике који су све одржавали.
“Најчешће наполичари и трећине. Има случајева, што су ми неки људи причали, да су радницима даване окућнице гдје су смјештали породице, а код бега су радили на имању. Ми смо имали двије воденице на имању, и није познато шта се с њима десило, исто тако била је и чесма коју је село користило и од те чесме је 1972. спојен водовод за амбуланту у Зовику и нама кући уз договор мјесне заједнице и мог оца”, навео је Заимовић.
Прича о Хусеин-капетану Градашчевићу и Мејри
Он је истакао да је занимљиво да је Хусеин-капетан Градашчевић, пролазећи са војском испод конака, угледао дјевојку из куле Заимовића те да се она заљубила у њега.
“Звала се Мејра. Надаље, њен отац је њу дао за другог у Зворник и тако је Хусеин-капетан закаснио, јер га је Мејра касно обавијестила, из разлога што је њена пријатељица Јерка, која је иначе преносила писма њима, закаснила да однесе писмо Хусеин-капетану. Тако да је Мејра дата у Зворник. Хусеин је чуо да се она удаје и на Беговој води, између Велина Села и Горњег Зовика је био двобој гдје је Зворничанин добио и Мејру је одвео у Зворник. А добио је тако што је Хусеин-капетанов коњ нагазио на кртичњак и пао те је он изгубио. Након опоравка, Хусеин-капетан је напао овог бега у Зворнику и приликом те борбе Мејра је рањена и њена жеља на смртној постељи је била да се њих два побрате, што су они и урадили”, рекао је Заимовић.
Нагласио је да постоји писани траг да је Хусеин-капетан Градашчевић долазио на конак у Зовику.
(radiosarajevo.ba)
