Удружење угоститеља Брчко дистрикта данас се јавности обратило саопштењем у коме још једном позивају на укидање мјера порписаних почетком ове седмице, те тврде да је на снази репресија у кршење основних људских права.
Саопштење овог удружења преносимо у цјелости:
Удружење угоститеља Брчко дистрикта БиХ, овим путем, оштро осуђује индиферентно понашање релевантних надлежних органа Брчко дистрикта у вези са тренутним стањем у граду изазваним наметањем рестриктивних мјера непосредно према угоститељима, а посредно према цјелокупном становништву, те најоштрије осуђује репресију коју примјењује полиција БД БиХ према грађанима који се боре за своја, законом, уставом, као и свим обавезноправним међународним документима, призната људска права.
Наиме, Наредбом градоначелника Брчког од 20.11.2020. године је, између осталог, у периоду од 15 дана почев од 22.11.2020. године, забрањено кретање на подручју града од 22.00 до 05.00х, обустављена настава у основним и средњим школама, те забрањено обављање угоститељске дјелатности, као и рад спортских кладионица, коцкарница, теретана, фитнес центара итд.
Предметном наредбом су укинута или ограничена основна људска права гарантована како домаћим тако и међународним документима, укључујући, али се не ограничавајући на: право на слободу кретања, на слободу мирног окупљања и удруживања, право на образовање, право на рад.
Овдје посебно указујемо на право на рад које је, између осталог, гарантовано Међунардним пактом о економским, социјалним и културним правима из 1966, који је саставни дио Устава БиХ те као такав непосредно примјенљив на територији БиХ, а који право на рад садржи у члану 6. став 1. прописујући да “државе чланице овога Пакта признају право на рад које укључује право свакога на могућност да живи од слободно изабраног или прихваћеног рада, и подузет ће одговарајуће мјере како би заштитиле то право”.
Наредбом градоначелник не само да не поштује цитирану одредбу, него то чини уз кршење основног принципа дјеловања свих нивоа власти, који је уграђен у темељ свих релевантних правних прописа о људским правима, а то је принцип недискриминације, који је највишим правним актом у БиХ уређен у члану ИИ став 4. Устава БиХ гдје је предвиђено да је уживање права и слобода, предвиђених у овом члану или у међународним споразумима наведеним у Анексу И овог Устава, осигурано свим лицима у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којем основу.
Поступајући директно супротно уставу, кризни штаб поменутом наредбом забрањује рад само угоститељима и сродним дјелатностима, док сви остали могу несметано да наставе да се баве послом од кога привређују и обезбјеђују егзистенцију својим породицама.
Сва неправност, неправичност, дискриминаторски карактер и дрскост оваквог поступања кризног штаба јасно се види чим се у обзир узме чињеница да не постоји ниједан доказ да су угоститељски
објекти, уз правилно примјењивање свих епидемиолошких мјера, повећан извор заразе и преношења вируса.
То ћемо најбоље видјети ако упоредимо стање у разним областима рада у нашем граду, те одмах уочимо да статистику новообољелих од вируса пуне службеници и намјештеници у Влади, радници у јавним предузећима и установама као што су ЈП Комунално, ФЗО, Суд, Пореска управа, Инспекторат, Правобранилаштво итд.
Поставља се логично питање које гласи: Зашто се не забрани рад набројаних институција као мјера сузбијања вируса Корона, а ми који постујемо све мјере и не стварамо новозаражене не пустимо да нормално радимо?
Посебно указујемо да међу новозараженима има и велики број политичара који су вирус добили и преносили у предизборној кампањи, на разним скуповима који су тада били допуштени и у реду, па су сада неки од њих у изолацији или нажалост болници, а да сада ми треба да сносимо посљедице њихове неодговорности и жеље за промовисањем у јавности у вријеме тешке епидемиолошке ситуације. Е па нећемо.
Све ово доводимо у везу и са неспособношћу лица надлежних за обезбјеђивање свих ресурса, како људских, тако и материјалних и просторних, потребних за нормално функионисање здравственог система у овом граду.
Наиме, прије 6 мјесеци из руководства ЈЗУ су рекли да имају 80 слободних мјеста за Цовид пацијенте, а прије 6 дана да имају 100. Па да ли је то нормално? Да се за 6 мјесеци, уз све паре које се улажу у здравство, обезбједи 20 кревета???
Послије свега наведеног, да ли је некоме нормално да се читава епидемиолошка ситуација покушава превазићи тако што ће се људима онемогућити да се крећу по ноћи, када се свако ко је једном прошао градом могао увјерити да “нема живе душе” свакако, а угоститељима који су вец 8 мјесеци на мети свих инспекција које провјеравају поштовање свих мјера, онемогућити да раде?
Па боље је да омладина која излази у локале буде под надзором, него да иду на приватне журке на којима их нико не може контролисати, а да их ограничимо да живе је немогуће, јер као што рече једна судија, управо у једном од многобројних поступака који се воде против угоститеља, “младост се не може зауставити”.
На крају, осуђујемо понашање наше полиције, која постаје инструмент неодговорне власти, која преко њих пријетњама и привођењима застрашује грађане који мирно и достојанствено исказују своје незадовољство и траже само основно, да им се омогући да раде и живе од свог рада.
У Брчком, 25.11.2020. године
Удружење угоститеља Брчко дистрикта БиХ
