Питање законитости наплате трошкова обраде кредита појавило се пред Основним и Апелационим судом 2018. године.
То је био први предмет у БиХ у коме је корисник кредита/потрошач тражио заштитиу свог субјективног права путем суда, тј. тражио да суд провјери шта представљау ти трошкови, да ли су то уопште трошкови банке, на шта се односе и због чега се они плаћају.
Основни и Апелациони суд Брчко дистрикта БиХ кроз своје пресуде заузели су став да је наплата оваквих накнада незаконита те да је уговорна одредба којом се она уговара ништавна, те да је противна начелу савјесности и поштења, те начелу једнаким вриједностима узајамних давања.
Идентична пракса заузета је у и Републици Србији, држави која има идентичне правне прописе, облигационе и банкарске као и БиХ.
Европски суд за људска права у Стразбуру је такође дана 16. 07. 2020. донио пресуду бр. C-224/19 којом је потрдио став Апелационог суда Брчко дистрикта БиХ да су овакве уговорне одредбе непоштене за потрошаче и да се накнаде које не представљау стварне трошкове не могу стављати натерет корисника кредита.
Упркос свему томе Врховни суд РС и ФБИХ заузели су супротан став и дозволили банкама да без било каквог образложења, приказа структуре, наплаћују трошкове обраде кредита клијентима.
Из предњег се основано може посумњати да је банкарски лоби извршио утицај на правосуђе у поменутим БиХ ентитетима.
Удружење за заштиту потрошача „BONA FIDES“ Брчко дистрикт БиХ, од самог почетка је заједно са својим правим тимом пратила судску праксу у БиХ и окружењу, будући да је заштуту својих права путем Удружења затражио велики број потрошача.
У оквиру неколико пројеката и округлих столова на тему законитости/незаконитости накнаде за обраду кредита, на којима су учествовали уважени професори, бивши директори банака, вјештаци финансијске струке, дошло се до јединственог става да је наплаћивање овакве наканде економски неоправдано, будући да одобравање кредита представља редовно пословање банке у коме нема ангажовања додатне радне снаге, да се оваква накнада не наплаћује приликом одбијања захтјева за одобрење кредита, те да је она саставни дио каматне стопе те да се не може посебно приказивати у процентуалном износу од износа одобреног кредита.
Упркос свему томе, обрада кредита се и даље наплаћује и приказује клијентима као трошак, док се у књиговодственој евиденцији банке књижи као чист приход, што је још један доказ банкарске несавјесности.
Питање заштите потрошача као корисника кредита од непоштених уговорних одредби, које банке као доминантније и стручније уговорне стране пласирају, јесте правно питање али и питање односа друштва према појединцу.
Основни и Апелациони суд Брчко дистрикта БиХ су једини судови у БиХ који су правилном примјеном права, заштитили своје грађане од непоштених уговорних одредби и означили крај лошој банкарској пракси на коју су потрошачи указивали.
Удружење потрошача „BONDA FIDES“ Брчко дистрикт БиХ, броји на стотине чланова и испред њих даје подршку Основном и Апелационом суду Брчко дистрикта БиХ у досљедној примјени досадашње судске праксе, као и храбрости и одважности у одбијању утицаја банкарског лобија, коме на жалост нису успјели да одоле највише судске инстанце Ентитета.
Удружење „BONDA FIDES“ Брчко дистрикт БиХ
