На адресу nula49.com данас је стигло саопштење за јавност које потписује судија Основнок суда Брчко дистрикта Недељко Табаковић, а поводом навода да су у суду Брчко дистрикта запослена лица која су раније осуђивана за кривична дјела.
Ово обраћање преносимо у цјелости, без интервенција:
Након што је Федерална ТВ објавила вијест: “И то је могуће: Запослени у суду који их је осудио”, за потребе које вијести су узете изјаве од предсједника Основног суда Брчко дистрикта БиХ и мене, а коју вијест су пренијели локални брчански медији нула49 и БДЦ ТВ, сматрам да је моја дужност као судије и једног од саговорника, да јавност обавијестим о сљедећем:
Наиме, када је у питању асистент оператер Вања Оршулић, којој је због два кривична дјела и то проневјера у служби и фалсификовање службене исправе, изречена условна казна затвора у трајању од двије године, предсједник суда наводи да она јесте осуђена за то што је урадила, да он то није знао нити га је ко упозоравао, али да мисли да је њена условна осуда брисана, те поставља питање ко је тај који такве ствари може вадити из суда.
Даље је навео да тога има и у Влади и негдје другдје, али је евидентно да су провјеравали и да нису имали законски основ сем те чињенице да је дискредитују.
Дакле, не поставља се овдје питање да ли су у Влади запослена лица која су осуђивана, већ да ли је нормално да лица која су осуђивана раде у државним органима и како је уопште могуће да су запослени када су у тренутку запослења против њих већ биле потврђене оптужнице, односно постојале правоснажно осуђујуће пресуде.
Вања Оршулић је у Основном суду Брчко дистрикта БиХ почела да ради одмах након што јој је исти суд изрекао казну због не тако безазлених кривичних дјела, а те радње су биле и разлог зашто је иста добила отказ у Влади Брчко дистрикта БиХ, гдје је била запослена прије него што је почела да ради у суду.
Она је осуђена 2010. године, па је до ове године њена осуда врло вјероватно избрисана из казнене евиденције. Међутим, та осуда сигурно није могла бити избрисана до дана када је иста примљена у суд.
Наиме, према члану 27. Закону о службеницима и намјештеницима у правосуђу Брчко дистрикта БиХ који је у то вријеме био на снази, један од услова да би неко лице могло да заснује радни однос у правосуђу као службеник или намјештеник јесте да то лице у последње три године почев од дана објављивања конкурса није отпуштено из државне службе усљед правоснажно изречене дисциплинске мјере.
Према томе, имајући у виду да је Вања Оршулић правоснажном одлуком отпуштена из Владе Брчко дистрикта БиХ, дакле, из државне службе, онда је сасвим јасно да иста није испуњавала законом прописане услове да буде примљена у суд и да је у том случају закон очигледно прекршен, те да због тога још нико није одговарао.
Дакле, да су они који су је запослили ово провјеравали, а кажу да јесу, онда би знали да постоји законски основ који не дозвољава да лица која су отпуштена из државне службе у одређеном периоду не могу бити запослена у суду.
Сада је свима познато да је Вања Оршулић која је била осуђена због проневјере и фалсификовања исправа конкурисала за секретарицу предсједника суда. Конкурс још увијек није завршен, а јавност ће имати прилике да види ко ће бити примљен на то мјесто.
Што се тиче судског извршитеља Бранка Панчића којег је Окружни суд у Бања Луци осудио на годину дана условног затвора у случају ”Балкан Инвестмент банка” због кривичног дјела злоупотребе овлаштења у привреди, предсједник суда наводи да није имао тај податак, да не зна шта они раде у Бања Луци и да не постоји систем који је увезан у том смислу.
Прије свега, тешко је за повјеровати да неко ко обавља дужност предсједника суда не буде упознат са афером “Балкан Инвестмент банка”, јер је ријеч о афери о којој су писали сви медији.
Друга ствар, у Основном суду Брчко дистритка БиХ постоји систем који је увезан у погледу тога да ли је потврђена оптужница против неког лица и тај систем се зове CMS. Дакле, било је потребно само да се у тај систем унесе име и презиме и систем би показао да се против тог лица води кривични поступак пред Окружним судом у Бања Луци. На тај начин дошло би се до тог податка, а лице против којег се води кривични поступак не може бити запослено у правосуђу.
Дакле, много већи проблем од тога што су таква лица запослена у Основном суду Брчко дистрикта БиХ јесте чињеница да су они запослени, иако у тренутку када су засновали радни однос нису испуњавали услове.
Све ово јавности шаље једну јако ружну слику о правосуђу, а то је да институције које би требале да служе као средство елиминисања незаконитости, учествују у стварању истих. Међутим, интересантно је да предсједник суда у свему томе не види никакав проблем, али проблем види у онима који такве ствари ”ваде” из суда.
Овдје ваља рећи да пресуде суда нису никаква тајна нити се оно што је наведено у њима сматра тајним податком у смислу Закона о заштити тајних података, да би се у случају објаве такве пресуде, повриједила нечија права, већ напротив. Пресуде судова су јавно добро, дакле, јавна ствар. Ово зато што се оне, како то закон и прописује, доносе и објављују јавно. Дакле, пресуде које је у видео прилогу приказала Федерална ТВ су јавне и могу се слободно ”вадити из суда”.
Такође, нису ријетки случајеви да донесене пресуде, судови јавно објављују на својим интернет страницама.
Дана 01.02.2021. године
Недељко Табаковић, судија Основног суда Брчко дистрикта БиХ
