Како је раније најављено, сутра се концертом Радета Шербеџије затварају 38. Регионални сусрети позоришта/казалишта у Брчком. А да ли ће и шта бити са наградама – видјећемо.
Јер, већ данима једна од врућих тема је што су ансамбли представа које су извођене истицали да су играли због публике, а тражили да буду изузети од награђивања због тога, како су наводили, што је у жирију Бранислав Лечић.
Први су глас дигли из представе „64“ Атељеа 212, а услиједили су захтјеви за повлачења из службене конкуренције; ансамбла из Керемпуха, тј. представе “Дариан, хрватски краљ самопомоћи”, Кокана Младеновића, редитеља и Дарка Цветића, писаца представе „Шиндлеров лифт“ Камерног театра 55, Дина Мустафића, редитеља представе “То никада нигде није било” Народног позоришта Сарајево, те из представа “Усидрене” Хрватско народно казалиште Сплит и “Седам страхова” НБП Зеница, а јутрос се и екипа представе “Дервиш и смрт” редитеља Дејана Пројковског, Народног позоришта Републике Српске, прикључила низу представа које су се повукле из такмичарске конкуренције. (Представа „Зелена чоја Монтенегра“ у извођењу Београдског драмског позоришта у коопродукцији са Градским позориштем Подгорица и Град театром Будва због болести глумаца није изведена).
Ех, да је одиграна најбоља представа вијека не би толико прашине подигла. Овако, будући да – како се неформално готово консензусом може чути – прича о за и против Лечића има (унутар државе Србје) и озбиљну политичку тј. страначку димензију, ето отворене нове пандорине кутије док и из претходних још куљају сцила и харибда.
Свеукупно предност је ипак дата публици.
Предност публици дао је и маестрални глумац Раде Шербеџија који се огласио писмом у чијим првим редовима напомиње да прати актуелна фестивалска дешавања:
– Жао ми је због људи и имена које знам и због оних које и не знам. Жао ми је због публике која све то згранута слуша и прати. Жао ми је жена које у обрану свога достојанства трпе по тко зна који пута неукусне коментаре и које су изложене насиљу једнога патријархалнога свијета чак и на обичним прес конференцијама. Реченице написане на службеним страницама, од људи који су представници позоришно/казалишних сусрета у Брчком “… савршено нас се не тиче ко је кога кад, ко је коме ко и ста је међу вама чему ста …” подсјећају на ријечи Букаре из “Представе Хамлета из Мрдуше доње” и опасан су и бруталан израз који не доликује људима који се баве умјетношћу – истакао је глумац у писму.
Истиче да му је жао и умјетности, “која не би смјела бити у оковима и ланцима таквог бешћутнога и често примитивнога сензибилитета. Од осам представа које су изабране у службени програм и које су се требале такмичити за награде, тренутно само је једна представа остала у конкуренцији, чиме је само жирирање постало бесмислено.
– Позвали сте ме да на завршетку вашега фестивала одржим концерт у част побједника. За мене су побједници сви они моји колегице и колеге умјетници који су се солидаризовали и, упркос неприродној ситуацији, одржали своје представе због саме публике због које се и баве овом умјетношћу. Тако сам и ја одлучио да због публике одржим свој концерт. Једино што вас молим јест да, прије мога концерта, на позорници на којој наступам са својим оркестром, не буде никаквих додјела награда које су на овакав начин искомпромитоване. А недоличне изјаве господина Јакова Амиџића о глумцима и глумачкој професији и алузијама на мога пријатеља, сјајнога глумца и дивнога човјека Ермина Браву, шаљем у ропотарницу неумјесних и глупих реченица – рекао је глумац.
(srpskainfo.com)
