Мајкл Скенлан, први замјеник високог представника у БиХ и међународни супервизор за Брчко дистрикт, протеклих дана боравио је у још једној посјети нашем граду. Искористили смо прилику да са господином Скенланом попричамо о тренутном стању у Брчком, пропуштеним приликама, али и потенцијалима и његовим надама за будућност.
nula49: Посјећујете Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине доста често и чини се да сте више ангажовани од својих претходника. Какви су циљеви, који су резултати ове посјете?
Мајкл Скенлан: Долазим често јер уживам у Брчком. Заправо, супруга и седмогодишњи син ће ми се придружити данас поподне јер ми кажу „Стално говориш о Брчком, хајмо видјети Брчко.“ Стога се ту ради о томе и то је дио који се тиче личног задовољства. Али кад дођем у Брчко, морам бити искрен, често гледам Брчко као оно што би могло бити, умјесто оног што јесте. Брчко има срећу да посједује јединствене квалитете које други дијелови БиХ немају. Има невјероватну стратешку предност на тржишту због свог положаја, могућност да само доноси своје одлуке будући да је створено као дистрикт, те највећи буџет по глави становника у БиХ. Према томе, Брчко какво би требало бити је моја одговорност као супервизора, да долазим и разговарам с политичарима, медијима и другима о томе зашто нешто што би требало бити природан резултат ових фактора није оно што видимо данас.
n49: Већ више од шест мјесеци сте први замјеник високог представника и супервизор за Брчко. Како бисте упоредили ситуацију у односу на вријеме кад сте почели с радом? Јесте ли задовољни учињеним напретком и шта су по Вашем мишљењу највећи проблеми с којима се Брчко суочава?
МС: Напредак дефинишу промјене. То је оно што очекујемо а мислим да, то видим кроз разговоре са становницима Брчког, и они чекају да виде такве промјене. Оно што се промијенило, барем у смислу вербалних обећања, је то што су овдашње власти, и то све политичке партије, признале да су ове промјене потребне. У смислу добре управе, раста приватног сектора – што је кључно – и инфрастуктурног развоја, ствари које се тичу питања квалитета живота, и истовремено чине ову заједницу атрактивним одредиштем за улагање у приватном сектору. Дакле, добро је да постоји такво признање и што постоји посвећеност да се ове промјене изврше. Добро је то што би се усвајање закона и прописа о расподјели буџета, кораци везани за развој инфрастуктуре и привлачење приватног сектора требали десити ове јесени. Стога ћемо најесен видјети да ли је изабрано вођство Брчког заиста посвећено овим циљевима. Но, напредак је напредак само кад видите промјене.
n49: Најавили сте већу укљученост међународне заједнице у септембру и октобру ако до тада не буде напретка у неким питањима. То су: фискализација која је у току, нови Закон о буџету ради транспарентнијег трошења и модернизација луке. Видите ли напредак у том смислу и постоје ли кораци које ОХР може подузети да се ствари убрзају?
МС: Уствари, осмог марта сам рекао да ће међународна заједница дати подршку и бити ангажована уколико власти Брчког предузму те кораке. Није на нама да радимо њихов посао. На њима је да раде посао за који сте их изабрали, и да будем искрен, на гласачима у Брчком је да их позову на одговорност. Људи често заборављају да сваки гласач у овој заједници има одговорност. И требали би то схватити озбиљно јер она дефинише њихове животе и животе њихове дјеце. Што се тиче фискализације, као што сте рекли, она је завршена. Постоје још неке завршне ствари које треба урадити везано за људе који траже да не буду укључени. У свакој земљи у којој сам радио порези увећавају буџет. Сви треба да доприносе на исти начин јер се тако финансирају школе, улице, бољи живот. Стога би то требало бити сасвим прихватљиво.
Оно што је важно код буџета је транспарентност. Грађани имају право знати како се њихов новац троши. Претходни буџети су усвајани са 700 амандмана. Сви знају шта то значи. Да будем искрен, то значи да кретање новца није транспарентно, то значи да кретање новца у већини случајева није у интересу шире заједнице или дијела те заједнице. Стога су им ОХР-ови стручњаци помогли да напишу нови Закон о буџету. Добра је вијест да ће овај Закон о буџету ићи на Скупштину и постоје све шансе да ће бити усвојен ове јесени како би се искористио за израду буџета за 2020. То је кључ. Не ради се само о усвајању буџета, него и о његовој примјени у изради буџета за 2020.
Но, то истовремено значи и обавезу да се преради, преуреди и поправи регулатива о додјели средстава асоцијацијама и невладиним организацијама. То је још један дио прописа о буџету који има невјероватне рупе јер није транспарентан у смислу трошења новца и добре управе.
Што се тиче Луке, ЕБРД ради завршну анализу о томе који су финални кораци. Имамо обећања, и ЕБРД има обећања и од градоначелника и од предсједника Скупштине, да ће, када се коначна експертиза заврши крајем октобра, они направити неопходне промјене ако су потребне одређене дозволе, или шта већ буде потребно за изградњу. Уколико се то проведе, Лука ће бити у потпуности модернизована до краја 2020. С тим долазе нова радна мјеста, нова предузећа, нови раст, и Брчко поновно постаје одлично мјесто за улагања.
Важно је речи да се ово односи и на обнову моста. Не морају чекати никога другог. Мора им се признати да су ступили у контакт с Вуковарском жупанијом тако да заједно могу ићи брзим корацима како би се крајем идуће године не само потпуно модернизирала Лука, него би и мост био у функцији, што би требало имати јак и позитиван економски утицај на Брчко.
n49: Надамо се да ће тако бити. Споменули сте Брчко какво би могло бити. Ова заједница је пунољетна, да ли сте разочарани? Сматрате ли је успјешном заједницом?
МС: Знате, имам привилегију да долазим и одлазим из овог дијела свијета откако сам и сам пунољетан, тако да врло добро познајем Брчко какво је било прије рата, па ако погледате Брчко, погледате Бијељину – Брчко је било град у који су људи ишли. Сад погледате Бијељину и видите да има динамичан центар града, постоји ноћни живот. Овдје тога нема. Погледајте Орашје које је мало даље – прије рата то је било мало село, а сад тамо имате шеталиште поред ријеке, но кад дођете овдје – тога нема. Понављам, ради се о томе да, ако Брчко има природну предност, ако Брчко има слободу да доноси одлуке, ако Брчко има највиши буџет по глави становника, зар оно не би требало бити најбоље мјесто у које ће стране приватне компаније инвестирати, у које ће туристи долазити, гдје ће људи живјети, зашто то није случај? Мислим да је то мој одговор. Осмог марта на Дану Брчког сам рекао да сам у разговорима са свим претходним супервизорима који су овдје радили чуо да Брчко има потенцијал. Само потенцијал још увијек није реализован, али за то су одговорни изабрани званичници и на крају крајева грађани. И у томе је питање, желе ли људи преузети одговорност за своју будућност?
n49: По чему се надате да ће Вас се Брчаци сјећати, каква је Ваша нада за будућност и Ваша улога у њој?
МС: Морам рећи да мене не покреће то како ће ме се сјећати. Овдје се не ради о мени, сматрам да сам посебно срећан и благословен што имам посао на којем могу помоћи другима, подржати друге, честитати другима који граде бољи живот за ширу групу људи. То је јединствена ствар. Заправо сам ова иста осјећања подијелио с вашим лидерима у политичким странкама. Кажем да би требали бити изузетно сретни што су их људи изабрали да помогну у стварању невјероватног живота какав би Брчко могло имати, а то представља част. Њихова је обавеза да буду достојни те части и те прилике. Исто тако желим нагласити да је и одговорност сваког грађанина, становника Брчког, да уради свој дио посла. Много људи се жали, али кад их питам „За кога гласате? Шта ви радите?“, онда одједном чујем „Па, то не зависи од мене.“ То није истина. Ако власти учине све што су обећале да ће учинити ове јесени, треба им честитати. Ја ћу им честитати. Људи их требају подржати. Али ако то не учине, као и у свакој земљи постоји процес који се назива изборима, па ако политичари не испуне оно што је могуће, то се треба одразити на изборима.
n49: Споменули сте да ће Вас данас посјетити породица. Шта им намјеравате показати?
МС: Па, доћи ће баш на вријеме да ми се придруже на ручку, онда ћемо прошетати пјешачком улицом и наравно отићи ћемо на обалу. Рекао сам сину да ту има много бродића и врло је узбуђен. Има седам година, жели да иде на пецање; нисам сигуран да ће се то десити овог пута, али исто тако знам да ће моја супруга, као неко ко се бави уређењем, стално говорити „Зашто овдје немају ресторан, зашто овдје немају кафић, зашто овдје нема нечега…?“ јер је то заиста једноставно.
Нема разлога да тих ствари не буде осим ако се ради о свјесном избору. Стога се надам ћу за пар година када дођем у посјету видјети почетке тог динамичног Брчког какво сви желе.
