Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, упутио је писмо градоначелнику Брчко дистрикта БиХ Еседу Кадрићу у којем је изразио захвалност на пруженом гостопримству током једнодневне посјете Брчком. Такође, као прилог писму г. Кузмановић послао је непотпуни превод текста Повеље.
Текст писма преносимо у цијелости:
Поштовани градоначелниче Кадрићу,
Ево још и данас ме држи оно лепо расположење и осећање од јуче. Хвала Вама и вашим сарадницима на дивном гостопримству које сте нам приредили.
Шаљем Вам препис текста повеље, које су моје колеге из Архива Војводине превели са латинског. (Дејан Јакшић и Олгица Трбојевић)
Још радимо на преводу, па ћемо вам ускоро послати коначну верзију текста.
Надам се скором виђењу, како у Новом Саду, тако и у Брчком, и наставку сарадње.
С поштовањем
Др Небојша Кузмановић
Директор Архива Војводине
Прилог: Превод делова повеље
‘’Ми Жигмунд (Sigismundus), по милости божијој римски август краљ Угарске итд., дајемо свима на знање, да верном Ивану (Johannes), сину покојног палатина Николе Горјанског (de Gara), и Хедвиги, кћери војводе Мазовја, узимајући у обзир њихове терете и по посебној милости, утврђење Таљ (Tally), посед Токај (Tokay) са утврђењем Тарцал (Tarchal) са свим припадајућим које је Ивана (Johanna) Горјанска ка знак своје сагласности у време закључења брачног уговора између њих, у вредности 12.000 форинти а 6.000 форинти чистог злата, желим њима да надокнадим. Зато желећи да Ивану Горјанском и супрузи одмах речену вредност надокнадити, наше утврђење звано Сребрник (Zreberneck) у нашој краљевини Босни, заједно са утврђењима Грабовац
(Grabowch?) и Барказад (Barkazaad?), затим Слано, Међуречје, Репес и Вохтерица (Zlano, Megerechye, Repes, Wecrherizka?), са свим местима, брдима, долинама, шумама, водотоковима (Толиса, Толиза) и рибарењем и свим другим плодокоришћењем како у Посављу (Pozawije) тако и другде и задржати на неодређено време у Краљевини Босни док наведена сума остаје у залогу да се чува док нама или нашим наследницима Иван Горјански, његова супруга или наследници се не искупе. Обећавамо осим тога да ћемо ми или наши наследници у Краљевини Угарској наведене поседнике или њихове наследнике, и све наведене тврђаве и све припадајуће користи до времена откупа држати и бранити. Ово потврђујемо нашим аутентичним печатом који као краљ Угарске користимо на потврди.
Дато у Тати на дан Св. Петра и Павла апостола (29. јуни) 1422. године.’’
Појашњавајући разлоге доношења Повеље из војвођанског Архива стигло је и образложење зашто угарски краљ Жигмунд даје имање породици Горјански.
„Угарски краљ Жигмунд је 1418. године наградио Николу Апафија, племића из Ердеља и заповједника Сребрника, Врандука и Дубочца, за успјешну обрану ових утврда од тадашњих Хрвојевих навала.
Сребрник је била једина од ове три утврде која је трајно остала угарска. Заповједник Сребрника био је испрва Иван Моровић, а потом вјеројатно Иван Горјански.
Године 1422. Иван је заједно са својом супругом Хедвигом од Мазовије добио, у замјену за имања Токај и ТалИyа у Угарској које је држао као краљев залог, округ Сребрник.
Поред утврде Сребрник, округ је обухваћао и утврде Брчко и Грабовац. Ова посљедња се касније више не спомиње, док су прве двије послије смрти Горјанскога 1428. године остале у посједу његове удовице.
Она их је, пак, 1430. године морала предати капетану Београда Матку Таловцу (мађ. Talloci) и његовој браћи. Сребрник и Брчко били су у власти Таловаца све до првих османлијских освајања, која су услиједила кратко прије 1443. године“.
Национални архив Мађарске
Дипломатски архив
(MNL, DL 11225)
Magyar Nemzeti Levéltár
DIPLOMATIKAI LEVÉLTÁR (Q szekció) • Kincstári levéltárból (E) • MKA, Neo-regestrata acta (Q 311) • 11225
