Отвореним писмом дирекцији Сусрета позоришта Брчко данас се обратио Раде Шербеџија.
Дирекцији Сусрета позоришта / казалишта Брчко
Господо, пратим на вашој службеној страници новости, вијести и коментаре, поводом вашега казалишног фестивала и жао ми је због свега што се догађа. Жао ми је због људи и имена које знам и због оних које и не знам. Жао ми је због публике која све то згранута слуша и прати. Жао ми је жена које у обрану свога достојанства трпе по тко зна који пута неукусне коментаре и које су изложене насиљу једнога патријархалнога свијета чак и на обичним пресс конференцијама.
Реченице написане на службеним страницама, од људи који су представници позоришно/казалишних сусрета у Брчком “… савршено нас се не тиче ко је кога кад, ко је коме ко и ста је међу вама чему ста …” подсјећају на ријечи Букаре из “Представе Хамлета из Мрдуше доње“ и опасан су и бруталан израз који не доликује људима који се баве умјетношћу.
Жао ми је и умјетности, која не би смјела бити у оковима и ланцима таквог бешћутнога и често примитивнога сензибилитета.
Од осам представа које су изабране у службени програм и које су се требале такмичити за награде, тренутно само је једна представа остала у конкуренцији, чиме је само жирирање постало бесмислено.
Позвали сте ме да на завршетку вашега фестивала одржим концерт у част побједника.
За мене су побједници сви они моји колегице и колеге умјетници који су се солидаризирали и, унаточ неприродној ситуацији, одржали своје представе због саме публике због које се и баве овом умјетношћу.
Тако сам и ја одлучио да због публике одржим свој концерт.
Једино што вас молим јест да, прије мога концерта, на позорници на којој наступам са својим оркестром, не буде никаквих додјела награда које су на овакав начин искомпромитиране.
А недоличне изјаве господина Јакова Амиџића о глумцима и глумачкој професији и алузијама на мога пријатеља, сјајнога глумца и дивнога човјека Ермина Браву, шаљем у ропотарницу неумјесних и глупих реченица …
РАДЕ ШЕРБЕЏИЈА
