Свака изборна кампања у БиХ је хисторијска. Ту нема никаквог збора. Посебно за особе са кандидатских листи. Њима је то питање живота и смрти.
То хисторијско сазнање поткријепљено је озбиљним новцем који ДОБИЈЕ онај ко за(добије) повјерење бирача. А до тог повјерења долази се на разне начине.
Путеви, улична расвјете, игралишта, копање бунара иако још увијек актуелни помало постају превазиђени методи. Но, новчана трансакција још је високо на љествици. То код кандидата за посланика, гласачко тијело посебно цијени. Та врста потпоре на биралишту не подлијеже девалвацији. Држи се. Као злато на берзи у Лондону.
У новије вријеме појављује се нова особина код кандидата. Можемо је звати кандидат-прелетач или кандидат-папак, свеједно. Амбалажа им је на изглед другачија. Све док се не отвори пакет.
Брзом поштом стигао. Тад на сунце изађе већ изношена роба, ко у „Секенд хенду“.
Опеглана, нови офингери. И ниска цијена. То привуче клијентелу. Док не опипају.
Због ценкања бројне партије пред изборе доживљавају духовно али и материјално просвјетљење. Од дијалектичког материјализма још се само цијени материјализам. Дијалектика се подразумијева. Посебно она новчана. Броји се новац изборни. Чланови партијских руководстава, намјерно брчу духовно јединство и индивидуални материјализам. И све су окренутији овом другом. Дух остављају за касније.
Дијалктички гледано:
Незадовољан дијалектиком у партији, један брчански „високопрелетач“ покупио перје и одлетио. У друго јато. Обавјештени су сви узгајивачи. Прстен да се провјери. Све зарад индивидуалног материјализма.
Кад је и у којој странци био задовољан. Кад је говорио оно што заиста мисли. Који су му идеали. Гдје је граница. Коме се толико замјерио. Земљак га одбацио. Кажу престен му откино.
Политички гледано:
Обећали му софу. Пуну ђаконија. Потрес у дистрикту сеизмолози најављују. Са стола ће ђаконије побацати. И тиква кад пукне, кошпица на све стране.
А тек кад папци од оглођаних буткица полете са стола.
Треба се склонити.
Партијски гледано:
Станите дани, станите ноћи, станите године….Незаустављиво је све сем људске глупости. Она куља… Не обазире се на пол, статус, године. На партијску припадност. Нација је успутна категорија.
Епилог
Опростиће ти народ што си га лагао..
А можда и неће.
Мило је свједок.
