У посљедњих неколико година Босну и Херцеговину је напустио велики број становништва. Они који остају углавном су става да држава не мари за њих. Посебно се то односи на припаднике националних мањина.
Примјера ради, Роми годинама указују на тежак положај у друштву. Ипак, позитивних примјера има. Један такав је у Брчком изазвао дивљење шире заједнице. Роми који су покренули бизнис кажу, нисмо лијени, вриједни смо људи и желимо бити прихваћени у друштву.
Породица Рамић из Брчког прије два мјесеца отворила је угоститељски објект у центру града, што је наизглед ништа необично, међутим, ово је први примјер инклузије Рома у Брчком на овај начин, и то је наишло на огрому подршку и бројне позитивне реакције.
“Градоначелник нам је помогао, тако да ћемо добити један дио баште. Ако нам буде ишло добро, мислимо отворити још неки локал. Сви Роми тако нек покушају, да виде, да се не устручавају. Ми смо покушали нешто, ето успјели смо. Имали смо подршку“, прича Амела Рамић, власница угоститељског објекта.
Ова породица је примјер инклузије Рома у ширу заједницу. На овај начин њихови проблеми су умањени, али, нажалост, суштина проблема коју има ромска заједница у Босни и Херцеговини још постоји. То је, прије свега, гетоизација с којом долазе лоши услови живота и сиромаштво, а онда сегрегација и дискриминација у свим сегментима.
„Оно што је потребно у неком наредном периоду, што је било потребно и раније да се уради, јесте да се оствари интензиван дијалог с ромским заједницама у Брчко дистрикту, јер на тај начин можемо препознати заправо из њихових сугестија шта је то кључни проблем, шта треба прво да се рјешава“, истиче активист за права Рома Асмир Хусић.
Он је однедавно предсједник новоформираног Вијећа националних мањина Брчко дистрикта, што је уз избор Мејре Шечић за заступницу у локалној скупштини, помак у сегменту укључивања Рома у процесе доношења одлука. Све ово није довољно за њихову потпуну инклузију.
„Инклузија би била да се тим људима омогући да живе у заједници, што инклузија и значи, а не да их се опет ставља у неки гето, у неку зграду у којој се опет неки баја наметне да буде он ту неко ко ће терорисати све те људе. Имали смо такве примјере у Брчком“, наводи друштвени активист Жељко Лазаревић.
Према попису становништва из 2013. године, у Брчко дистрикту живјело је мање од хиљаду Рома. Подаци ромских удружења говоре да их је тренутно више од хиљаду, а да је стварна цифра неколико хиљада. Велики број њих се стиде или једноставно не желе тако изјаснити, због страха од стигматизације.
(federalna.ba)
