Ректор Интернационалног универзитета у Брчко дистрикту проф. др Велимир Сотировић, који је већ у другој половини девете деценије живота, на овом Универзитету је од његовог оснивања и, како ствари стоје, нема намјеру још да се повуче у мировину.
Информација да су на челу два универзитета у Брчком академски радници у деветој деценији живота навела је неформалну група студената и других заинтересованих, који проводе кампању за унапрјеђење транспарентности брчанског високог образовања, да истраже ову тему и установе да ли је таква пракса и у Федерацији БиХ и Републици Српској.
Према Закону о високом образовању Брчко дистрикта, изгледа да нема препрека да проф. др Радослав Галић, професор емеритус, који ће ове године напунити 80 година (рођен 11.11.1942.) остане и дуже на челу Европског универзитета у Брчко дистрикту. Редовни професор у трајном звању за подручје природних наука је неуморан и као професор на овом, али и на “сестринском” универзитету “Каллос”.
Још увијек је виталан и ректор Интернационалног универзитета у Брчко дистрикту проф. др Велимир Сотировић, који је већ у другој половини девете деценије живота (рођен 27.09.1936.године). На овом Универзитету је од његовог оснивања, пуних 11 година и, како ствари стоје, нема намјеру још да се повуче у мировину.
Што се тиче законских прописа, Закон о високом образовању Брчко дистрикта предвиђа чланом 54 да за ректора може бити изабран наставник у научнонаставном звању редовног професора који испуњава услове за то звање на универзитету на којем се пријављује и који се на том универзитету налази у радном односу на неодређено вријеме. Мандат ректора ВШУ коју оснива Дистрикт траје четири године и може бити поново изабран, стоји у закону, али нема прецизних одредби када и на који начин у погледу година живота престаје функција ректора.
Из групе„Акредитоване високошколске установе – признате дипломе“ су се за мишљење и практична искуства у ФБиХ обратили дугогодишњој универзитетској професорици и чланици Европске академије наука проф. др Ламији Тановић.
“На жалост, код нас, разни кантонални закони о високом образовању су значајно различити. Што се тиче Кантона Сарајево, професори које сте поменули не би могли бити ректори. Рецимо, Ејуп Ганић, власник и ректор СССТ универзитета морао је са 70 напуњених година напустити ту функцију. Он је задржао само функцију Цханцеллор-а што је слична функција у Енглеској, захваљујући његовој вези са Буцкингхам универзитетом у В. Британији.”, појаснила је на упит Групе професорица Ламија Тановић.
Нови Закон о високом образовању РС је, за разлику од брчанског, доста прецизније уредио ову област, када је у питању академско особље. Наиме, ректор универзитета у овом ентитету мора бити у звању редовног професора, да је запослен на одређеном универзитету на неодређено вријеме, подразумијева се да има држављанство ове земље и друге референсе, а временски му је и одређно обављање те функције на једном универзитету.
Конкретно, предвиђено је да за ректора може бити изабран наставник у научно-наставном звању редовног професора, кој и је у радном односу са пуним радним временом на универзитету на који се пријављује на конкурс за ректора. Као и директор Високе школе бира се на период од четири године са могућношћу једног реизбора.
„Тако каже закон, а у пракси има доста одступања. Примјер је „Слобомир П Универзитет“, који је дуго за ВД ректора имао Доц. др Сашу Перишића, који је морао испуњавати све услове који су прописани и за ректора. Он је био запослен и у Клиничком центру у Београду као правник, као ванредни професор је имао запослење на одређено вријеме на Слобомир П Универзитету, није имао држављанство РС, односно БиХ. Просвјетна инспекција РС је издала рјешење за отклањање тог недостатка, али ништа од тога није испоштовано, већ га је Сенат Универзитета поново именовао за ВД ректора, упркос свим упозорењима. То даље оставља озбиљне посљедице. Ректор је овлаштено лице да заступа Универзитет, он потписује, између осталог, све дипломе студената, а и друге одлуке и рјешења. На крају, да ли су онда те дипломе уопште валидне?“, пита се дугогодишњи ректор Универзитета Источно Сарајево проф. др Стево Пашалић.
Све у свему, ово је још један од примјера неуређености и непотпуне дефинисаности образовног система у БиХ. Ту, и низ других дилема, посебно када је у питању издавање диплома од стране неакредитованих високошколских установа, није отклонило ни доношење Оквирног закона о високом образовању у БиХ. Јер, према њему, када је у питању мандат и године до када може обављати функцију ректор универзитета, једино је назначено да за ректора може бити изабран наставник у научнонаставном звању редовног професора који испуњава услове за то звање на универзитету на којем се пријављује. Такође и да се бира на мандат од четири године и да може бити поново изабран.
(antikorupcija.info)
