Мјештани посавског села, код Брчког, везани за своју “старину”, као дело које су сељани удруженим снагама урадили 1810. године, у време немаштине и туђинске власти.
У атару села Попово Поље, код Брчког, на локалитету Баре, још пре два века ископан је бунар из кога и данас жедни могу да угасе жеђ. Тако нам причају мештани овог питомог посавског села који памте када се око бунара окупљала омладина, играло се и певало.
По речима Рајка Митровића (84), посебно весело код бунара бивало је с јесени, када су поповопољски домаћини пекли “мученицу”.
– Бунар дубине 10 метара ископан је 1810. године, у време немаштине и туђинске власти. Лјуди нису могли у својим двориштима, као данас, да ископају бунаре, већ је село удруженим снагама копало један бунар. И сви су га користили по потреби. Тако је бивало и кад шљивин ком сазри и пристигне за печење ракије. Направи се распоред и “весела машина”, много примитивнија од садашњих, почне да ради. Код бунара с јесени по месец и по, скоро свако вече, чула се песма – прича нам Рајко.
А постојање бунара из кога се десетак села снабдевало водом, сазнали смо од Милорада Михајловића (56), који је памти како су сељани воловским запрегама одвозили воду у дрвеним бачвама.
– Све до седамдесетих година прошлог века, око бунара који је каменом озидан, били су пашњаци. Сељаци су правили дрвена корита за појење стоке – каже Милорад.
Ту се показивала одважност тек стасалих младића, који су бирали опасне авантуре не би скренули пажњу девојачку…
– Једном су организовали скакање у бунар Митар Николић, Цвјетко и Бошко Михајловић, средином шездесетих година. Први, а како ће се испоставити и једини се одважио Бошко Михајловић, а два другара су се уплашила и побегла – износи нам Радивоје Николић појединости ове младалачке лудости.
Разговору са деда Рајком и комшијама Радивојем Николићем, Рајом Стевановићем и Милорадом Михајловићем, придружила се Љубица Мићановић (84), која се још 1959. године из суседног Ражљева удала у Попово Поље.
– Памтим како су се тих година за летњих дана скоро сваке недеље крај бунара окупљале девојке из Попова Поља и момци из овог и бројних села. Ту су се загледили, а богами су неки своје “загледање” започето код бунара завршавали и браком – казује бака Љубица.
Како би бунар заштитили од урушавања, мештани су пре неколико година поставили бетонску цев како би се спречило потпуно затрпавање овог значајног објекта који је уцртан у све војне карте овог подручја.
Милорад Михајловић, отац прослављене српске одбојкашице Бранкице, планира да са комшијама и уз помоћ локалне власти на пролеће организује акцију уређења бунара и његове околине постављањем клупа за седење и још неких других садржаја.
Будући манастир за понос
Становници овог дела Посавине поносни су на храм Светог архангела Гаврила, чија изградња је започета баш на њихову иницијативу. Реч је о монументалној грађевини, на узвишењу усред села, чији је звоник висок 33 метра.
Владика зворничко-тузлански Фотије је приликом освештања звона и крстова храма у Поповом Пољу, 26. јула 2018. године, истакао у беседи да су “велика дела за велике људе” и да је то што ће ово бити први православни манастир на овом простору за Србе велики догађај и велика част. Кум звона храма био је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је тада у својству председника Републике Српске обезбедио 55.000 КМ за додатне радове на храму.
