У Доњим Пиперима на Мајевици прије неки дан затекосмо необично славље. Мјештани повратници из Швајцарске Ристо и Петра Марковић израдили су на најљепшем видиковцу у селу капелу у којој ће бити њихово вјечно почивалиште.
У стилу египатских фараона, овај брачни пар који гази 70. годину живота припремио је унутар капеле заједничку гробницу и саркофаге, а локални свештеник им је у присуству родбине, пријатеља и комшија освештао ово необично здање.
Капелу је осликао познати београдски иконописац Тодор Кесић, а међу иконама по избору наручиоца нашли су се и ликови Ристе и Петре са крстовима у рукама.
Према Ристиној причи он је једно од шесторо дјеце које у почетку живот није баш мазио.
“Живјели смо свакако. А жеља ми је одувијек била да направим овај храм који ће остати вјечно. Ја знам шта сам, да ћу као и сви други људи морати да умрем и иструнем, али нека остане вјечно ова капела моме селу и мјештанима”, каже за ХИТ телевизију овај добродушни Мајевичанин.
Многи Пиперци осуђују овакав потез породице Марковић, неки са подсмијехом коментаришу иза леђа, а неки отворено износе своје мишљење. Ристо каже да са материјалне стране није било тешко градити ово здање, али без моралне подршке комшија – признаје да није било нимало лако. Он подсјећа да је само за руке, на градњи и уређењу ове капеле дао више од 150 хиљада марака, а за метеријал много више.
“Ал’ ето људи опет кажу, ‘зашто си то Ристо радио’? Како нећу радити кад имам још новца да могу још три оваке капеле да саградим и да опет остане довољно мени жени и мојој дјеци.Но, ипак дјеца нису ову идеју баш добро прихватила, осим кћерке Свјетлане. Изгледа да су се уплашили да ће њима остати мање пара. А, остаће покуповао сам станове, имам стотину дунума земље, кућу и у њој све што је потребно”, приповиједа Ристо.
На ово Ристино и Петрино славље дошли су сестре, браћа и кћерка са својом породицом И сви они ипак дају подршку Ристиној идеји, јер су свјесни колико му ово пуно значи.
“Ово ми је била животна жеља, а коме онда човјек да испуни жељу, ако неће сам себи? И то од поштено зарађених пара са своје двије руке, себи и својој вјерној сапутници Петри која је самном била и у добру и у злу”, истиче Ристо, као да се правда.
Иако је у појединим дијеловима Србије много сличних грађевина са истом намјеном, али њих карактерише то што су грађене на гробљу. Зашто Ристо није капелу саградио на сеоском гробљу, јер би тако вјероватно мјештани мање оговарали?
“Наше сеоско гробље је мало, а свијет је овдје такав да ни центиметра не би уступио ни за гроб, а камо ли за капелу. Овдје је опет велико пространство, да очи не могу све прегледати, прелијеп поглед. И зато сам одлучио да себи и жени овдје подигнем вјечну кућу. Још мало недостаје асфалта до капеле, али и то ћемо завршити акобогда”,
Након освећења капеле под огромном бијелом шатром на сусједној ливади услиједило је славље уз музику и обиље хране и пића. Дошли су сви они који подржавају овакав Ристин наум и који сматрају да није лијепо “завлачити нос у туђе ствари”.
“Тако би било, било где у Европи, али ми смо овде ипак Балкан и овде је важније шта нам ради комшија, него било шта друго”, каже Иван Пановић, Ристин зет који је родом из околине Јошаничке бање, а запослен у Швајцарској.
На нашем одласкуРисто нам напомиње да је много властитог новца дао за сиротињу и неким здравственим установама, али не жели да отворено говори о томе.
“Све што сам у животу чинио, чинио сам од срца, јер знам само тако и никако другачије”, каже на растанку Ристо Марковић, кога већ прозваше Ристо Фараон.
(rtvhit.com)
