Ново архитектонско лице центар Брчког би могао добити у догледно вријеме, сходно Регулационом плану “Центар 1”, који је креиран.
Њиме је предвиђено формирање новог трга и парка, затим шира пјешачка зона и освјежени објекти из периода Аустро-Угарске.
Завод за планирање, пројектовање и развој Брчко дистрикта креирао је Регулациони план “Центар 1”, који обухватом представља најужу зону центра града у стамбеном насељу Центар.
У контексту ужег урбаног подручја представља комуникациони простор највишег ранга. Локација се налази између улица Иве Андрића, Босне сребрене, Лазе Костића и Булевара мира, што значи да се веже на пјешачку зону у центру града.
Како је за Клиx.ба казала шефица Сектора за просторно планирање у споменутом заводу Менсура Кадрић, простор обухвата површину од 0,9 хектара, а блок представља дјелимично формирану структуру, карактеристичну градњу из аустроугарског периода, гдје се налазе и три објекта која су на привременој листи националних споменика БиХ.
“Дио обухвата који је и највише третиран овим планом су објекти који немају посебно изражене архитектонске, обликовне или амбијенталне вриједности те је планирана замјенска градња, односно интерполације, надоградња, доградња и изградња до планиране спратности. Сам обухват регулационог плана представља један затворени блок стамбено-пословних објеката и у том смислу наметао се и приступ блоковског уређења”, каже Кадрић.
“Оживљавање” простора
С обзиром на то да се ради о ужем градском језгру и објектима који формирају блок који се наслања на пјешачку зону, приликом креирања регулационог плана, надлежнима је било изузетно важно “оживјети” простор унутар блока.
“Урбанистички лијепо обликован простор има велики утјецај и на психолошки доживљај људи који га користе те нам је циљ грађанима понудити квалитетније јавне просторе. Унутарњи блоковски простор у Брчком скоро увијек је занемарен или врло ниске обликовне и употребне вриједности. Тренутно је то простор који нема никакву намјену и није квалитетно третиран. У том контексту дат је приједлог уређења унутар блока, који постаје интегрални простор с пјешачком зоном и продужени функционални простор објеката који га чине и функција заступљених у тим просторима”, појашњава нам Кадрић.
Осим објеката из времена Аустро-Угарске, блок је испуњен и грађевинама из новијег периода, што значи да је дјелимично земљиште приведено коначној намјени.
“Планирани објекти су објекти који волуменом неће одступати од архитектуре ужег градског језгра, као и функцијама примјереним градском центру. Основни циљ израде плана је детаљно регулисање кориштења земљишта, изградње уређења простора предметних локалитета, гдје је уређење од битног значаја за шире окружење засновано на максималној заштити природних и културно-историјских вриједности”, додаје саговорница портала Клиx.ба.
Нова улога и значај националног споменика
У обухвату плана на углу Булевара и улице Иве Андрића налази се објекат Четврте основне школе, који је временом претрпио значајне измјене и већ извјесно вријеме не задовољава потребе основног образовања, нити је у складу с великим дијелом педагошких стандарда.
“Анализом постојеће локације утврђено је да се без значајних интервенција на објекту, сусједним објектима и парцелама ти стандарди не могу задовољити, а потребне интервенције немају своју економску оправданост. Тако да су се планери одлучили објекту који је на привременој листи националних споменика Босне и Херцеговине, с циљем очувања његове вриједности, архитектонске аутентичности дати нову улогу и значај”, појашњава Кадрић.
Објекат је грађен у архитектури неокласицизма и представља лијеп примјер објекта овог периода. С дворишне стране објекат је дограђиван у више наврата не поштујући архитектонску вриједности и карактеристике главног објекта.
“У том смислу планирана је нова доградња и функција објекта. Доградња треба да буде савременог архитектонског израза, базирана на принципима контраста, савременом материјализацијом и диспозиционим елементима који ће се надовезивати на новоформирани трг без видљивих граница унутарњег и вањског простора”, додаје Кадрић.
Приликом анализе постојећег стања дијела површине и објеката који припадају обухвату, који је великим дијелом приведен коначној намјени, уочено је да у јужном и југоисточном дијелу обухвата преовладавају површине и структуре различитих намјена, које су у приличном нескладу и урбанистичком нереду.
Објекти без уређеног околног терена те често неправилних, разуђених архитектонских облика, представљају ругло обухвата и указују на неопходност преуређења овог дијела просторне цјелине. Стога је циљ плана, како закључује Кадрић, максимална искориштеност и унапређење простора у обухвату, како у објектима, али и на отвореним јавним површинама.
(klix.ba)
