Када је видио име свог дједја Митра на спомен обиљежју, Стевана Николића из Обудовца обузела је и радост и туга.
“Према причању с кољена на кољено, ја сам поносан са мојим дједом који је из аустроугарске војске, био је тамо мобилисан, побјегао у Србију и припојио се српској војски, гдје је и погинуо”, истакао је Стеван Николић, потомак учесника Великог рата из Обудовца.
У Шамац су стигли и потомци српских добровољаца из Београда, Бијељине, Бањалуке, Модриче, Брчког и други. Управо они су доказ да су Срби са ових крајева у великом броју одлазили у бој за Србију.
“У садашњој Републици Српској пракртично нема насеља или села или града одакле није било доборовољаца у срспкој војсци. И зато је важно се сетити те 1914., 1918. И страдања тог становништва”, истакао је Видоје Голубовић, предсједник удружења потомака и поштовала срспких добровољаца, Београд.
“Посебно ме радује што је овај споменик изграђен на једном спомен комплексу свим палим људима и жртвама за слободу од Протине буне до данашњих дана овдје у Обудовцу. И у томе је његова драж и његова посебна величина”, нагласио је Ђорђе Милићевић, начник општине Шамац.
Помену страдалим српским дободовљцима у Обудовцу просуствовао је и министар Миленко Савановић. Он је напоменуо да су протекели ратови, који су однијели многе српске животе, доказ непрекидне борбе за слободу, али и опомена садашњим и будућим генерацијама.
“Да будемо спремни за, не дај Боже, неке нове евентуалности и да морамо добро историју научити, да не смије бити свађа, да политике и политичари морају бити јединствени око нечега што се зове национални интерес. И, наравно, Републику Српску, као резултат свих тих борби које су се десиле од турске вадавине па на овамо, ми морамо развијати и економски јачати”, истакао је Миленко Савановић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске.
На спомен обиљежју у Обудовцу уклесана су имена 98 српских добровољаца са подручја шамачке општине. Надлежни кажу да тај списак није коначан.
(atvbl.com)