Новинари ЦИН-а су открили мрежу трговаца гласовима у Брчко дистрикту. Разоткривање изборних превара довело је до хапшења организатора трговине.
„Ти – 1.300 марака! Ја копирам списак (…), кажем за кога ће гласати. Тринаестог ти добијеш списак у руке. Ти дајеш 40 (марака оп.а.). Ја дајем момку, разумијеш, имам двојицу момака“.
Овако је гласила понуда осуђиваног дилера Елвира Салетовића за куповину бирача младом кандидату странке „Народ и правда“ неколико дана уочи Локалних избора у Брчко дистрикту.
Кандидат Абдулах Иљазовић је прихватио игру у којој ће организатори трговине гласовима упасти у полицијску клопку.
Представљајући се као страначки активисти, новинари Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) су организовали састанак Иљазовића са трговцима гласовима. Састали су се у кафићу на једној брчанској пумпи, након кратког договора поруком. Све је личило на сарадњу без грешке: Иљазовић ће дати 6.500 КМ и добити 130 гласова, а Салетовић и његов партнер Санел Пенгић ће пронаћи гласаче и за сваког од њих наплатити по 50 КМ. Дио новца ће задржали за себе.
Захваљујући Иљазовићевој одлуци да неморалну понуду пријави ЦИН-у, а касније полицији и тужилаштву, спријечена је трговина гласовима који би овом кандидату требали донијети мандат у Скупштини Брчко дистрикта.
Салетовић и Пенгић су ухапшени, а Тужилаштво Брчко дистрикта им је одредило једномјесечни притвор.
У Брчко дистрикту изборне преваре нису новост. Полиција је недавно ухапсила тројицу заступника у Скупштини Дистрикта и петеро посредника јер су планирали злоупотребити гласове најмање 280 суграђана.
Мјештани брчанских села су новинарима ЦИН-а испричали да су познавали ухапшене, па су неки од њих лако повјеровали да ће у замјену за глас добити посао у јавним институцијама. Ухапшени су углавном преварили чланове своје породице или комшије.
„Људи као људи, нису видјели у томе незаконитости“, каже Зекерија Мујкановић, главни тужилац Тужилаштва Брчко дистрикта.
Изборна судбина од 50 марака
Кандидат за Скупштину Брчко дистрикта Абдулах Иљазовић је двије седмице пред Локалне изборе 2020 добио позив за састанак са непознатог броја. Пристао је и срео се са Пенгићем и Салетовићем. Њих двојица су осуђивани трговци дрогом. Пенгић му је понудио помоћ и рекао да има друга који продаје гласове на изборима, али је Иљазовић то одбио:
„Онда сам на крају му рекао да ћу ипак се чут са једним својим старијим колегом (…) како би се посавјетовао с њим да видим шта желим да урадим“.
Иљазовић је позвао новинаре ЦИН-а и у договору са њима пристао да сними други састанак са Пенгићем. Са њим је дошао и Салетовић, који је убрзо водио главну ријеч.
Салетовић је од Иљазовића тражио 1.300 КМ као полог за почетак посла. Најавио је да ће му доставити списак људи који су спремни гласати за новац. Он и Пенгић су Иљазовићу објаснили гдје намјеравају куповати гласове:
“Значи рек’о сам ти, 100 ових, 20 Срба и десет Хрвата. Ово су ти све муслимани, значи 100. Све су ти: Српска Варош, Грчица, Диздаруша. Центар, значи ти видиш да имаш из Центра. Имаш ове моје. Српска Варош, Грчица. То ти је Бијела”, рекао је Салетовић на састанку.
Недуго потом, Иљазовић је о свему обавијестио полицију.
„Ја сам се нашао у ситуацији гдје сам могао бирати да прешутим, а ја не желим да шутим јер су сви до сад шутили и због те шутње нам је овако како јесте“, објашњава Иљазовић своју одлуку.
Неколико дана касније, у пратњи новинара ЦИН-а предао је Салетовићу 130 новчаница по 10 КМ како би их он дао гласачима као аванс за купљени глас. Осталих 5.200 КМ се од Иљазовића очекивало након завршеног посла.
План је био да сваки гласач добије по 10 КМ. Пенгић је пред кандидатом Народа и правде и новинаром ЦИН-а пописао серијске бројеве новчаница. Сваки бирач је требао уз попуњени гласачки листић мобителом сликати добијену новчаницу. Та фотографија је требала бити доказ обављеног посла, а заузврат су Салетовић и Пенгић гласачима требали исплатити преостали дио новца.
Све новчанице које је им је Иљазовић дао биле су означене у детаљно планираној акцији „Гласач“ брчанског тужилаштва и полиције како би биле доказ за изборну превару.
13. новембра, на дан примопредаје осталих 5.200 марака Салетовић и Пенгић су ухапшени у својим домовима. Код Салетовића су пронађени спискови са именима гласача и новац.
Изборни глас од затвора спас
Сличну изборну превару су планирали и други Брчаци.
Јасмин Равкић је средином 2020. године осуђен на три мјесеца затвора због илегалне сјече шуме, али се надао да ће му скупштински заступник Хрватске сељачке странке (ХСС) у Скупштини Брчко дистрикта Пејо Мендеш осигурати замјену затвора друштвено-корисним радом. Тако је раније помогао његовом рођаку Раифу Равкићу.
Јасмин се зато договорио са Мендешом да ће му за предстојеће изборе набавити податке из личних карата својих комшија и чланова уже породице, како би их Мендеш на изборима злоупотребио за гласање ван БиХ.
План је да политичке странке лажне гласаче пријаве за гласање путем поште из Србије и Хрватске како би добили гласачке листиће. Међутим, листићи не би ни стигли на пријављене адресе у иностранству, већ у сједишта странака.
„Лично сам био с њим и Пејом Мендешом кад су причали. Он је рекао Пеји: ‘Пробај помоћи а ја ћу ти 50 личних карти сабрати за гласање.’ Разумијете?“, говори Раиф Равкић новинарима ЦИН-а.
У аугусту ове године, Јасмин Равкић је на превару добио бројеве личних карата најмање 20 својих комшија, укључујући и његове родитеље. Рекао им је да му требају јер скупља потписе за петицију којом би му се затворска казна преиначила у друштвено-корисни рад. У жељи да помогну, радо су му уступили своје податке, не знајући да ће ти подаци завршити на бирачким списковима за гласање из Хрватске и Србије.
„Каже: ‘Би ли ми дали да потпишете петицију да не бих ишао у затвор та три мјесеца. Да ми Пејо Мендеш скине тај затвор да бих остао овдје, да бих био са својом дјецом’. Па хајде реко, ако је на тај начин што не бих“, објашњава комшиница Садија Чолић како је Равкић, којег познаје од малена, преварио њу, супруга, сина и свекрву.
На улазу у село станује Равкићева сестра Сабина Захировић са супругом Мустафом. Њихов први комшија је Мустафин брат Шемсудин са супругом. Раиф Равкић и њих четверо су знали чему су требали служити подаци из личних докумената.
„То је мој брат и да опет сутра треба ја ћу опет том Пеји дати да га спаси затвора. Јер није ништа било за мито, за паре, ништа, само глас, једноставно да га спасимо“, каже Сабина.
Међу приведеним се налази и локални привредник Славко Блажевић, који је за кћерку и скупштинску заступницу Љубицу Илић скупљао туђе личне податке. Илић је заступница и кандидаткиња Хрватске демократке заједнице БиХ (ХДЗ БиХ) на предстојећим изборима.
Она са новинарима ЦИН-а није жељела разговарати. Предсједник брчанског ХДЗ-а БиХ Анто Домић каже да је изненађен, шокиран и несретан због ових дешавања. Иако тврде да нису очекивали да се она користи оваквим методама прикупљања гласова заступницу Илић њена странка за сада неће санкционисати.
Ти мени личне карте, ја теби посао
Сваке четири године грађани бирају градоначелника и 31 заступника Скупштине Брчког дистрикта. Подаци Централне изборне комисије БиХ (ЦИК БиХ) показују да се пред овогодишње изборе број гласача из Брчког који су се пријавили за гласање у одсуству удвостручио у односу на претходне.
„Непосредно након што је објављен извадак за гласовање путем поште за Локалне изборе 2020. године, у институцију су долазили грађани Брчко дистрика са изјавама на којима су тврдили да се налазе на том изватку мимо своје воље“, каже новинарима ЦИН-а предсједница Изборне комисије у Брчком Андреа Мркоњић.
Када су почетком октобра 2020. године почела хапшења, Изборној комисији Брчко дистрикта су се почели јављати и остали преварени грађани. Више од њих 20 је посумњало да се њихова имена налазе на гласачким листићима у Хрватској и Србији.
Новинари ЦИН-а су открили да су у превари учествовали тројица скупштинских заступника и један кандидат. Заступници Народног демократског покрета Радослав Богићевић и Ненад Којић, те њихов страначки колега и кандидат Стојан Баварчић су злоупотријебили 114 личних докумената својих суграђана, комшија и чланова породице. Они су преко трећих особа скупљали документе, а заузврат им обећавали радна мјеста.
У селу Поточари испред лијепе троспратнице са великом баштом новинари су срели Којићевог пунца.
„Није то никакав криминал, нису они криминалци, то су поштени људи од како су рођени. Али зашто су то радили ја то не знам. Они су увијек имали гласове од овог свијета. (…) Да иде у затвор сад након толико година“, покушава оправдати свог зета Ратомир Гајић.
Тридесетогодишњем стопостотном инвалиду Петру Богићевићу из истог мјеста, рођак Радослав Богићевић је обећао радно мјесто у Јавном комуналном предузећу „Путеви“ ако му осигура одређени број гласова. Незнајући какву му превару рођак спрема, Петар је од укућана, породице и пријатеља прикупио документе, мислећи да ће бити довољни за гласање за НДП и Богићевића. Није знао да ће ти подаци завршити на бирачком мјесту ван БиХ, а Радослав Богићевић у тромјесечном притвору.
На дан објаве спискова, Петра су звали пријатељи и чланови породице, увјерени да их је намјерно преварио. Он пред камере ЦИН-а није желио, јер се каже плаши за своју сигурност. Незапослен и незаштићен нема могућност да се супротстави преварантима у власти.
Ни Петрова мајка Јока није могла замислити да би рођак могао тако искористити њеног сина.
„Па зашто моје дијете и своју фамилију“, кроз сузе новинарима ЦИН-а говори Јока Богићевић, „То је од мог покојног свекра први рођак, Радослав Богићевић, шта да вам даље причам. Он га је преварио и све нас преварио. Његови најбољи другови, пријатељи су њему дали личне карте. Најбољи другови и пријатељи Петру за посао, да добије посао“.
Преварено село
Из руководства брчанског НДП-а нико није могао разговарати са новинарима ЦИН-а јер су предсједник одбора Богићевић, потпредсједник Којић и Баварчић у притвору.
Њих Тужилаштво Брчко дистрикта сумњичи за: кривотворење исправа, припремање изборне преваре и примање мита.
Главни брчански тужилац Зекерија Мујкановић за ЦИН каже да овим акцијама желе зауставити даље изборне преваре.
Ове године је за гласање изван БиХ пријављено 5.180 Брчака. Четири године раније било их је регистровано упола мање. Овај број гласача довољан је за избор четири од укупно 31 посланика.
„Значи, четири посланичка мандата која могу, наравно, послије да одреде власт на овај или на онај начин“, коментарише пред новинарима ЦИН-а предсједник Партије демократског прогреса Брчко дистрикта Синиша Голић.
Кандидат Уједињене Српске Невен Попић је пронашао своје име на списку за гласање из Србије. Одмах се обратио Изборној комисији Брчко дистрикта са захтјевом за брисање.
„Да је оваква аномалија уочена било гдје друго, не причамо о БиХ, избора не би било и сви би били похапшени“, каже шеф брчанског одбора Уједињене Српске Урош Војновић.
(cin.ba)
