Naopaka država

Odavno je jasno da je u Bosni i Hercegovini mnogo toga naopako. Ipak, da će i sama država biti okrenuta naopako, i to na državnoj zastavi okačenoj povodom takozvanog Dana nezavisnosti, malo se ko mogao nadati.

Brčanski Trg mladih danas je ukrašen zastavama Bosne i Hercegovine. Oni koji 1. mart slave kao Dan nezavisnosti, sigurno će se obradovati, sve dok ne vide da su zastave okačene – naopako.

Pomisliće neko da su oni koje ne slave preko noći zastave namjerno okrenuli naopačke, ali ne, ovdje se ipak radi o osnovnom neznanju. I to od strane onih koji tako glasno brane baš tu zastavu i tu naopako okrenutu državu.

Inače, prema pravilima veksilologije, nauke o istoriji, simbolici i upotrebi zastava, prilikom vertikalnog izlaganja zastave pravilo je: lijevi jarbol, obaranje nadesno.

To pravilo, međutim, u slučaju zastave BiH ima za posljedicu nešto sasvim nedopustivo, kako veksilološki, tako i logički. Geometrijski element zastave, odnosno njegova ključna simbolika – trougao (koji predstavlja pojednostavljenu konturu BiH i njena tri naroda) biva postavljen naopako.

Tako dobijamo ovo što imamo u Brčkom – naopaku državu. Na zastavi, naravno. Simbolično.

Zato, u slučaju zastave BiH, primat preuzima ispravno postavljena konture države.

Valja spomenuti i da se u Zakonu o zastavi BiH navodi da je za nepravilno postavljanje zastave BiH zaprijećeno novčanom kaznom od 100 do 400 KM.

Inače, problem s isticanjem zastave BiH traje godinama. Brojne državne institucije uopšte nemaju istaknuta državna obilježja, a ukoliko ih imaju, onda ih ističu na način na koji pojedine institucije ili pojedinci misle da treba.

Pitanje državne zastave nije riješeno Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine. Dugo su politički predstavnici iznosili radikalno različite prijedloge zastave, oko čega se nisu mogli dogovoriti.

Početkom februara 1998. godine, tadašnji visoki predstavnik u BiH Karlos Vestendorp sam je donio odluku o zastavi BiH.

 

 

 

2 komentara

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime