Предсједник Скупштине дистрикта Брчко Синиша Милић изјавио је Срни да је дистрикт у посљедње двије године остварио значајан напредак на плану доношења важних системских прописа, као и реализацији неколико крупних капиталних пројеката, али да је то урађено тек уз снажнији ангажман међународне супервизије.
Милић је напоменуо да је ријеч о новом Закону о буџету, Закону о удружењима и фондацијама, Закону о мирном окупљању, као и Закону о спречавању сукоба интереса који ће се наћи пред Скупштином 24. марта.
– Важно је и да је, након двогодишње блокаде, почела реализација пројекта ревитализације Луке Брчко, да је уговорена градња транспортног цјевовода, да се планира градња новог моста, неколико пројеката у сливу ријеке Саве, да је договорено рјешавање проблема несанитарне депоније у центру града и низ других мањих пројеката – прецизирао је Милић.
Према његовим ријечима, захваљујући таквим резултатима, Брчко је постало свијетла тачка у БиХ, али је тај напредак остварен тек након јачег ангажмана међународног супервизора за Брчко.
– Из тога се може извући сљедећи закључак – да политичке гарнитуре које су свих протеклих година управљале процесима у Брчком или нису дорасле задатку, или је дефинитивно модел дистрикта Брчко такав да се било какав напредак тешко или никако не може остварити без одлучнијег ангажмана међународног фактора – упозорио је Милић.
Он је додао да ни политичка подјела на позицију и опозицију у Брчком није резултат вриједносних опредјељења.
– Они који су се нашли у опозицији такође су протеклих година, више или мање, управљали политичким процесима. Тако да, у ствари, не нуде никакву алтернативу, већ критиком садашње власти критикују оно што су и сами радили и што би, вјероватно, и даље радили да су у власти – рекао је Милић.
Он је нагласио да је Брчком за стварни напредак неопходан најшири унутрашњи консензус, те да се тај консензус искључиво може остварити на питању перспективе бољег живота и стандарда свих грађана Брчког.
– Уважавајући околности у којима живимо, консензус подразумијева и да претходно колективна права свих народа морају бити апсолутно уважена и једнако третирана, да би ова форма суживота била општеприхваћена. То се односи не само на систем политичког одлучивања, који ће спријечити сваки вид прегласавања, већ и на тзв. политичку симболику, која ја важна за интегрисање у политичку заједницу – појаснио је Милић.
Он напомиње да се не би се смјело десити, да, на примјер, једни имају право да у Брчком обиљежавају националне празнике, а да се другима, без обзира на образложења да је један празник мање или више уставан и слично, такво право ускраћује.
Милић сматра да је управо то агенда око које се требају окупити сви који желе добро овој локалној заједници.
– Без обзира на све, сигуран сам да полако преовлађује свијест о потреби политичког дјеловања у општем интересу и за добро свих, јер је јасно да је и ангажман међународне заједнице како у Брчком, тако и цијелој БиХ, и ограничен и временски орочен. Кад-тад мораћемо показати политичку зрелост и способност да одговорност за властиту судбину преузмемо у своје руке – поручио је Милић.
(srna)
