Милић: Брчко – дио дејтонског контекста БиХ

Предсједник Скупштине Брчко дистрикта Синиша Милић изјавио је у интервјуу Срни да Брчко може рачунати на даљи напредак уколико сви кључни политички актери у БиХ прихвате чињеницу да је дистрикт пројекат који треба да подржи, а не да руши дејтонску, двоентитетску конструкцију БиХ.

– Устав БиХ, према којем се БиХ састоји од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ (ФБиХ), обесмишљава све тврдње како је Брчко трећи ентитет, односно некакав corpus separtum (засебно тијело) ван дејтонског политичког контекста – рекао је Милић.

- Реклама -

Он наводи да Брчко и јесте јединица локалне самоуправе и наглашава да статус дистрикта, који је у територијалном смислу дио и Републике Српске и ФБиХ, такозвани кондоминијум, неминовно упућује на сарадњу са свим осталим нивоима власти у БиХ у оквиру њихових надлежности.

– Брчко треба да буде мост сарадње Републике Српске и ФБиХ, а не мјесто раздора. Мјесто које спаја, мјесто континуитета, а не које раздваја, блокира, прекида, мјесто деструкције… Нарочито јер сам сигуран да ће одласком супервизије, Брчко требати техничку подршку за низ надлежности које обавља. Зар није природно да такву врсту подршке тражимо и добијемо у Бањалуци и Сарајеву, прије свега – пита Милић.

Он додаје да се преговара са „Електропривредом Републике Српске“ о набавци електричне енергије за Брчко.

– Ако на Брчко будемо гледали као на пројекат који држи дејтонску конструкцију БиХ, а не онај који треба да послужи за њено рушење, сигуран сам да ће Брчко бити врло пожељна средина за живот и да ће се кретати напријед, на задовољство свих народа и грађана који овде живе – истиче Милић.

Милић каже да за десетак година Брчко види као модерну локалну самоуправу, без међународне супервизије.

Он се нада да ће ангажман новог супервизора бити све слабији и да ће довести до коначног завршетка супервизије.

– То ће значити и да је напредак дистрикта достигао тачку са које нема повратка, односно да се и рад локалне власти може оквалификовати као успјешан – истиче Милић.

Упитан каква су очекивања од супервизора Џонатана Менутија, који је недавно стигао, Милић каже да супервизија не може бити перспектива Брчко дистрикта јер се у ЕУ не може ни са ОХР-ом нити супервизором.

– Ако желимо у ЕУ, не можемо тамо ни са ОХР-ом ни са супервизором у Брчком. Ако, ипак, желимо да будемо колонија, ако нам је то политички интерес, ако хоћемо да други одлучују умјесто нас, онда треба да се радујемо сваком продужетку мандата страним администраторима у БиХ или да се молимо за њихов што дужи боравак на овим просторима. Ја не размишљам тако и не знам ко би разуман, уопште, на примјер, желио да цијели живот проведе на вјештачким плућима, односно респиратору, ако већ може да дише самостално – пита Милић.

Милић наглашава да је, међутим, урађен низ добрих ствари уз помоћ и асистенцију супервизора, те као примјер наводи пројекат ревитализације Луке, који је био у блокади пуне три године од политичких представника једног народа који су то, па скоро, прогласили питањем од виталног националног интереса.

Политичка стабилност омогућила реализацију пројеката

Говорећи о тренутном стању у Брчком, Милић наводи да постоје позитивни помаци у функционисању дистрикта, што је резултат дјелимичног консензуса о томе да локалне теме буду доминантне.

Он каже да се, захваљујући томе, беру плодови релативно стабилне политичке ситуације у Брчком, па се могу реализовати важни инфраструктурни пројекти, првенствено ревитализација Луке и изградња магистралног цјевовода трасом обилазнице.

– Ту је и неколико пројеката Свјетске банке, неколико капиталних инвестиција као што су градски базени, дворана и стадион. На плану пословних инвестиција, актуелна је изградња слободне економске зоне на Броду, као и припреме за формирање још једне индустријске зоне, и то на подручју некадашњег текстилног комбината „Интерплет“ – напомиње Милић.

Не инсистирати на градњи вјерских објеката у центру града

Осврћућући се на тешка и још неријешена питања као што је захтјев за градњу џамије у центру Брчког, Милић каже да и Српска православна црква, такође, тражи локацију за цркву у најужем дијелу града, те оцјењује да сада није вријеме за то.

– Наравно, нисам тај који одлучује, јер су такве одлуке на колективним органима дистрикта, дио су механизма такозваног виталног националног интереса, али моје је мишљење да, у овом тренутку, не треба инсистирати на градњи вјерских објеката у самом центру града. Ниједног. Ни џамије ни цркве – наглашава Милић и додаје да Брчком не треба политичка криза, јер има много пречих питања која треба рјешавати.

Он указује да у Брчком ничија вјерска права нису угрожена, те подсјећа да је дистрикт први у БиХ увео вјеронауку у средње школе, те издваја далеко највише буџетског новца за вјерске организације.

Питање трасе ауто-пута кроз Брчко беспотребно исполитизовано

Када је ријеч о неријешеном питању трасе ауто-путева кроз Брчко, ауто-пута Бијељина-Бањалука и ауто-пута из правца Тузле ка Орашју, а који чине и дио трасе ауто-пута Сарајево-Београд, Милић каже да је, нажалост, једно, у суштини техничко питање, беспотребно исполитизовано.

– Још увијек важећи просторни план давно је дефинисао да ауто-пут Бијељина-Бањалука кроз Брчко иде трасом обилазнице. Дакле, иако имамо политички договор о тој траси, некоме је, преко ноћи, пало на памет да призива, или боље речено, измишља, различите аргументе у прилог противљењу таквом положају трасе, од просторних, па до етничких. Ти аргументи нису били истицани када је усвојен важећи просторни план, па не знам зашто се потежу данас – напомиње Милић.

У недостатку другачијег политичког договора, истиче Милић, остаје на снази важећи просторни план и утврђена траса ауто-пута Бијељина-Бањалука.

– Евентуална измјена просторног плана дистрикта требала би да се односи само на дефинисање трасе из правца Тузле према Орашју са укрштањем са ауто-путем Бијељина-Бањалука. Логично је, и за мене апсолутно неспорно, да положај те, друге, трасе треба да одреди онај ко ће је финансирати, а то је Јавно предузеће „Аутоцесте Федерације БиХ“ – наводи Милић.

И током изборне кампање сачувати јединство и радити за Српску

Када је ријеч о предстојећим изборима и како ће се одразити на дешавања у дистрикту, те бојазни да би са почетком кампање Брчко могло бити увучено у вртлог политике са других нивоа власти, Милић наглашава да дистрикт као тема неће бити дио кампање.

– У том смислу је евидентна еволуција посљедњих година, јер готово сви политички актери у БиХ са респектом гледају на статус Брчког, утврђен амандманом један на Устав БиХ, не доводећи га у питање. Зато и стално понављам да је важно да се у свему и искључиво држимо само слова Устава БиХ, а не некаквог духа Дејтона – каже Милић.

Милић, који је и предсједник СНСД-а у Брчком, и кандидат на републичким изборима за Народну скупштину Српске, истиче да ће ова странка током предстојеће кампање чинити све да се политичке подјеле међу држављанима Републике Српске, које нажалост постоје као посљедица политичког плурализма, не одразе на јединство које је неопходно за опстанак у Брчком.

– У Брчком ниједан држављанин Српске не смије бити опозиција Републици Српској, а нарочито не политичари. Ако је појединац погођен неправдом, тешко живи, треба да се љути на политичаре које сматра одговорним, њима треба да буде опозиција, а не Републици Српској, која мора остати недодирљива у смислу критика. Лична ситуација не може бити изговор да се не окупимо око Српске на сваки важан датум из њене историје, да радимо за њене интересе и за њену будућност – поручује Милић.

 

 

 

(срна)

Ostavi odgovor

Unesti Vaš komentar
Upišite Vaše ime