У Брчком је у суботу боравио подпредсједник Демократског народног савеза и кандидат ове партије за предсједника Републике Српске Радислав Јовичић.
Искористили смо ову прилику да са господином Јовичићем поразговарамо о актуелним темама, изборима, ОХР-у, значају Брчко дистрикта…
Нула49: Јелена Тривић, Милорад Додик и Радислав Јовичић – то је избор за грађане Републике Српске. Зашто у октобру заокружити баш Ваше име?
Радислав Јовичић: Зато што је Радислав Јовичић све оно што причају Јелена Тривић и Милорад Додик радио, а они су само причали и причали. Ако ћемо кренути од Одбрамбено-отаџбинског рата, знамо врло добро шта је Милорад Додик радио, чиме се бавио, а Радислав Јовичић је узео пушку прије него што узео бријач и бранио и стварао Републику Српску и пролио крв за њу. Не желим том крвљу да лицитирам, али о патриотизму и о љубави према Републици Српској, ја и господин Додик не можемо причати на равноправној основи.
Што се тиче борбе против корупције и криминала, које су пуна уста госпођи Тривић – ја сам 2013. године добио титулу најбољег министра у Влади Републике Српске, када је господин Вучић био изабран за личност године, управо због борбе против криминала и корупције, ја у Републици Српској а он у Републици Србији. Вјерујем да то довољно говори о томе.
Мислим да је то оно што мене више препоручује од мојих противкандидата.
Н49: Зашто је Републици Српкој потребан „Трећи пут“?
Републици Српској је потребан трећи пут јер је народу више доста те црно-бијеле приче. У то сам све убјеђенији, кроз разговор са народом у посљедње вријеме све више видим да је нашим људима доста свађе, препуцавања, критике ради критике, нуђења промјене власти ради власти, а не промјене стања и комплетног рестарта система.
Ми имамо, као што предсједник Нешић има обичај рећи, један народ, то је наш народ и не желимо више да га дијелимо, желимо да се саберемо и покренемо сви заједно једну потпуно нову причу у Републици Српској.
Желимо да зауставимо њено пропадање, да је јачамо, да градимо економију, дипломатију и све оно што нормално демократско друштво мора да има. Ви од остатка опозиције можете да чујете само критику, можете да чујете нападе како актуелна власт не ваља, а да уједно не чујете шта то они ново нешто нуде. Од актуелне власти имате једну потпуну деструкцију система, уништавања свега онога што једну државу чини државу и томе морамо стати на пут.
Да кренемо једним новим путем – трећим путем, јединим могућим за опстанак и спас Републике Српске.
Н49: Шта је по Вашем мишљењу највећи проблем Републике Српске тренутно и шта је то чиме ћете се прво бавити уколико постанете предсједник?
РЈ: Та подјељеност људи до које су довеле тренутне самозване политичке елите уз помоћ опозиције која је већ шеснаест година безидејна и неспособна да промјени стање у Републици Српској.
Република Српска у свим сегментима назадује и пропада. Прије свега на економском и дипломатском плану. Економију буквално више немамо, имамо кредитна задужења, имамо деструкцију образовања, имамо деструкцију здравства, наше пољопривредне производње, о привреди да и не причам. Немамо страних инвестиција. Немамо дипломата који иду из реда српског народа у бијели свијет да могу представљати Републику Српску у најбољем могућем свјетлу и обезбједити инвестиције и пријатељства за нашу земљу.
Наравно, предсједник Републике не може да се бави неким оперативним стварима, али он може да креира Владу која ће се тим стварима бавити на прави начин. Када постанем предсједник, мој главни задатак биће стварање такве Владе, која може направити економски просперитет Републике Српске и изабрати дипломате који ће на прави начин представљати Републику Српску у свијету.
Н49: Неко сте ко је на својој кожи искусио снагу ОХР-а, те неправду коју таква институција може нанијети. Узевши у обзир да су одлуке ОХР-а тренутно врућа тема у БиХ, какав је Ваш коментар на евентуално наметање Изборног закона и какву би позицију Република Српска требала заузети по овом питању?
РЈ: Никада нисам за наметање било какве одлуке од било кога и за било шта. Ја сам за договор и дијалог политичких актера у БиХ. Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ децидно је рекао да је БиХ државна заједница састављена од два ентитета и три конститутивна народа. Представници тих народа морају да сједну за сто и да почну да се договарају.
Скоро тридесет је година након завршетка рата и БиХ више не треба туторство Међународне заједнице, већ јој треба међународни партнер.
Федерација БиХ је до сада призивала одлуке Високих представника, јер су оне биле на штету Републике Српске. Сада, када први пут имате ситуацију да нешто њима не одговара, они су урадили то што су урадили, подигли народ, блокирали ОХР, те вршили снажан притисак и ви немате реакцију Високог представника према њиховим политичарима као што би сигурно било према политичарима из Републике Српске.
Ја нисам заговорник наметања политичких смјена, без обзира како се тај неко кога Високи представник жели да смјени зове да ли ми је политички неистомишљеник и противник, ја сам заговорник да народи у БиХ морају да сједну и да се договоре и да политичари у БиХ морају да доносе своје одлуке.
Став ДНС-а и мој став је да ОХР мора да оде из ове земље, јер нема друге земље на свијету гдје имате човјека са таквим овлаштењима, да он доноси одлуке без икаквих посљедица.
Да би се то постигло, морамо сви заједно да сједнемо за сто и да се почнемо договарати.
Н49: Данас сте читав дан провели у Брчком. Какве утиске носите из нашег града и колико је Брчко, као јединствена локална заједница, важна за Републику Српску и српски народ?
РЈ: Данас сам се јако лијепо осјећао у вашем граду. Ја сам вам и комшија родом, и увијек је лијепо бити у Брчком, са пријатељима, са грађанима, нашим члановима. Брчко дистрикт је од изузетне важности за Републику Српску, то је жила куцавица Републике Српске.
Нама је интерес да се наша политика бави Дистриктом и нашим грађанима који се изјашњавају као грађани Републике Српске.
Н49: Октобар је на прагу – која је Ваша порука бирачима, зашто изабрати Радислава Јовичића и ДНС?
РЈ: Ослободите се страха, прије свега. Грађани Републике Српске морају да се ослободе страха. Нама је мала излазност, људи су упали у једну апатију, не желе да гласају зато што су убијеђени да њихов глас неће отићи кандидату коме га дају…
Имате другу врсту страха јер су многи политичари отишли у другу политичку партију и погазили свој програм након што су изабрани.
Ја позивам грађане Републике Српске да се прије свега ослободе тих страхова, да не насједају на притиске, уцјене и пријетње и да изађу у што већем броју и да гласају за оне за које мисле да ће их достојанствено представљати у наредне четири године.
